„Nek' bulevari sveta pamte muziku tvojih koraka...“
Ima tih petaka u mom životu koje ću pamtiti dugo, ljubomorno čuvati i zasuziti s vremena na vreme na uspomene koje stvorih. I prošli petak je bio takav. Osam sati hoda, perece, 200 fotografija.. jedan neočekivani februarski sunčani dan u Berlinu.
On nije romantičan kao Pariz, nije ni arhitektonsko čudo, daleko je manje živopisan od Barselone. Ali je POSEBAN. I živ kao nijedan drugi evropski grad.
Čula sam da mnogi kažu da su u Berlinu izgubili dušu, a neki drugi mu se opet stalno vraćaju, jer on nije ljubav na prvi pogled, ali jeste za ceo život. Volela bih i ja da dušu u njemu izgubim, jer me je „opekao“, a ljubav bih potvrdila.
Dok sam šetala, naravno uz papirnu mapu grada i pokušavala da se snađem, odbijajući da koristim prevoz kako ne bih propustila detalje, pratila me je misao kako se u tom nemačkom gradu život dešava bez nervoze, besa, a u vazduhu se osetila dobra vibracija, odlična energija koja me je podsetila na kuću. Tačnije, kao da baš tu pripadam. Čini mi se da njemu pripadaju svi oni koji nisu u glavama omeđani, oni koji šire slobodarski duh, oni koji ne bi „svoje“ tražili i stvarali geta, oni koji prihvataju različitosti i ne osuđuju... Baš takve i Berlin voli i zato je to grad sa najrazličitijim kulturama, navikama i prilikama.
To je grad koji je posle Drugog svetskog rata pretrpeo teško razaranje i zbog toga je nazvan "Vremenskom nulom". Berlin je 28 godina bio podeljen zidom, koji su 13.08.1961. podigli Sovjeti. Dug je bio oko 200 km, visine 4 metra, a čuvalo ga je oko 12.000 vojnika. Probijen je 09.11.1989.
Berlin je mesto susreta reke Havel i Špre, poseduje više od 1700 mostova, a ispresecan je sa 180 km kanala.
Toliko o klasičnim turističkim informacijama, o samim građevinama možete pročitati na internet stranicama bilo koje agencije/portala. Izdvojiću vam neke detalje koje su meni bile interesantne.
Neobična mi je bila pojava dugačkih cevi plave boje koje su izdignute sa zemlje i gotovo se nalaze u svim ulicama. One se uvijaju svuda po gradu, negde čak i preko prometnih raskrsnica. Glavna funkcija tih cevi jeste da pomažu pumpanje podzemnih voda i usmeravanje ka kanalima, budući da je Berlin prirodno močvarno tlo.
Berlin ima više muzeja nego kišnih dana: 180 muzeja, dok u proseku ima 106 dana u godini kada pada kiša.
Prema podacima iz Turističkog centra, svaki drugi stanovnik Berlina nije u bračnoj zajednici. Studija iz 2015. godine pokazala je da u ovom gradu ljudi odbijaju da se skrase u bračne zajednice, već ih dosta živi u vanbračnim ili samačkim životom.
Ne znam zašto se taj podatak nalazi u turističkoj ponudi grada, ali je interesantan.
Uz to, tamošnji upućeni svet kaže i da se stanovnici Berlina ne mogu skrasiti, te da ih ne drži mesto. Postoji podatak da se svakog sata čak 18 ljudi preseli iz jednog kraja Berlina u drugi, zbog čega se isplati otvoriti kompaniju za selidbe.
Ja nisam uspela da pronađem, ali su me uputili i na jedan neobičan bankomat, koji izbacuje zlato. Takođe su mi kazali da iz drugog, takođe nesvakidašnjeg, ako me tokom ili nakon noćnog izlaska nažuljaju cipele u "Fricklubu" mogu za devet evra iz bankomata uzeti nove baletanke.
Semafori za pešake u gradu su posebna priča, oni su simbol i suvenir Berlina. Oni imaju i svoje ime - Ampelmani. Naime, u vreme podele grada, u istočnom Berlinu se ovaj čikica razlikovao od zapadnog, koji je bio kao i naš tj. standardni. Nakon ujedinjenja Nemačke bilo je pokušaja da se semafori u istočnom delu grada unificiraju, odnosno, da se Ampelman zameni klasičnom figurom. Međutim, Ampelman je bio veoma popularan i omiljen, te je usled pritiska građana istočnog dela Berlina, ostao na semaforima.
Između 40.000 i 50.000 ljudi svakog vikenda ispuni berlinske noćne klubove, a ako vam ne odgovaraju, onda se može iznajmiti muzej i organizovati zabava. Cene iznajmljivanja muzeja se kreću od 8.000 do 20.000 evra. Jedan od popularnijih muzeja za iznajmljivanje je "Staatliche Museen zu Berlin".
Sigurna sam da svako ko je posetio Berlin ima svoj utisak, ovo je moje viđenje i par crtica na zadatu temu. Nisam dovoljno dugo bila, te nisam obišla ni desetinu onoga što Berlin nudi. No, imala sam prilike i da se izgubim u gradu, a to je posledica smene dana i noći. Jer grad nije isti po dnevnoj svetlosti i kada zasijaju reklame i ulična rasveta. Ne, nisam se izgubila, jer me mrzelo mape da čitam ;)
Za kraj, sve ovo u tri reči: Berlin je divan...
Ima tih petaka u mom životu koje ću pamtiti dugo, ljubomorno čuvati i zasuziti s vremena na vreme na uspomene koje stvorih. I prošli petak je bio takav. Osam sati hoda, perece, 200 fotografija.. jedan neočekivani februarski sunčani dan u Berlinu.
On nije romantičan kao Pariz, nije ni arhitektonsko čudo, daleko je manje živopisan od Barselone. Ali je POSEBAN. I živ kao nijedan drugi evropski grad.
Čula sam da mnogi kažu da su u Berlinu izgubili dušu, a neki drugi mu se opet stalno vraćaju, jer on nije ljubav na prvi pogled, ali jeste za ceo život. Volela bih i ja da dušu u njemu izgubim, jer me je „opekao“, a ljubav bih potvrdila.
Dok sam šetala, naravno uz papirnu mapu grada i pokušavala da se snađem, odbijajući da koristim prevoz kako ne bih propustila detalje, pratila me je misao kako se u tom nemačkom gradu život dešava bez nervoze, besa, a u vazduhu se osetila dobra vibracija, odlična energija koja me je podsetila na kuću. Tačnije, kao da baš tu pripadam. Čini mi se da njemu pripadaju svi oni koji nisu u glavama omeđani, oni koji šire slobodarski duh, oni koji ne bi „svoje“ tražili i stvarali geta, oni koji prihvataju različitosti i ne osuđuju... Baš takve i Berlin voli i zato je to grad sa najrazličitijim kulturama, navikama i prilikama.
To je grad koji je posle Drugog svetskog rata pretrpeo teško razaranje i zbog toga je nazvan "Vremenskom nulom". Berlin je 28 godina bio podeljen zidom, koji su 13.08.1961. podigli Sovjeti. Dug je bio oko 200 km, visine 4 metra, a čuvalo ga je oko 12.000 vojnika. Probijen je 09.11.1989.
Berlin je mesto susreta reke Havel i Špre, poseduje više od 1700 mostova, a ispresecan je sa 180 km kanala.
Toliko o klasičnim turističkim informacijama, o samim građevinama možete pročitati na internet stranicama bilo koje agencije/portala. Izdvojiću vam neke detalje koje su meni bile interesantne.
Neobična mi je bila pojava dugačkih cevi plave boje koje su izdignute sa zemlje i gotovo se nalaze u svim ulicama. One se uvijaju svuda po gradu, negde čak i preko prometnih raskrsnica. Glavna funkcija tih cevi jeste da pomažu pumpanje podzemnih voda i usmeravanje ka kanalima, budući da je Berlin prirodno močvarno tlo.
Berlin ima više muzeja nego kišnih dana: 180 muzeja, dok u proseku ima 106 dana u godini kada pada kiša.
Prema podacima iz Turističkog centra, svaki drugi stanovnik Berlina nije u bračnoj zajednici. Studija iz 2015. godine pokazala je da u ovom gradu ljudi odbijaju da se skrase u bračne zajednice, već ih dosta živi u vanbračnim ili samačkim životom.
Ne znam zašto se taj podatak nalazi u turističkoj ponudi grada, ali je interesantan.
Uz to, tamošnji upućeni svet kaže i da se stanovnici Berlina ne mogu skrasiti, te da ih ne drži mesto. Postoji podatak da se svakog sata čak 18 ljudi preseli iz jednog kraja Berlina u drugi, zbog čega se isplati otvoriti kompaniju za selidbe.
Ja nisam uspela da pronađem, ali su me uputili i na jedan neobičan bankomat, koji izbacuje zlato. Takođe su mi kazali da iz drugog, takođe nesvakidašnjeg, ako me tokom ili nakon noćnog izlaska nažuljaju cipele u "Fricklubu" mogu za devet evra iz bankomata uzeti nove baletanke.
Semafori za pešake u gradu su posebna priča, oni su simbol i suvenir Berlina. Oni imaju i svoje ime - Ampelmani. Naime, u vreme podele grada, u istočnom Berlinu se ovaj čikica razlikovao od zapadnog, koji je bio kao i naš tj. standardni. Nakon ujedinjenja Nemačke bilo je pokušaja da se semafori u istočnom delu grada unificiraju, odnosno, da se Ampelman zameni klasičnom figurom. Međutim, Ampelman je bio veoma popularan i omiljen, te je usled pritiska građana istočnog dela Berlina, ostao na semaforima.
Između 40.000 i 50.000 ljudi svakog vikenda ispuni berlinske noćne klubove, a ako vam ne odgovaraju, onda se može iznajmiti muzej i organizovati zabava. Cene iznajmljivanja muzeja se kreću od 8.000 do 20.000 evra. Jedan od popularnijih muzeja za iznajmljivanje je "Staatliche Museen zu Berlin".
Sigurna sam da svako ko je posetio Berlin ima svoj utisak, ovo je moje viđenje i par crtica na zadatu temu. Nisam dovoljno dugo bila, te nisam obišla ni desetinu onoga što Berlin nudi. No, imala sam prilike i da se izgubim u gradu, a to je posledica smene dana i noći. Jer grad nije isti po dnevnoj svetlosti i kada zasijaju reklame i ulična rasveta. Ne, nisam se izgubila, jer me mrzelo mape da čitam ;)
Za kraj, sve ovo u tri reči: Berlin je divan...