Navučena na prazničnu čaroliju i pravljenje poklona za meni draga bića, reših da napravim listu stvarčica koje sam do sada, bar za Novu godinu, napravila i poklonila.
A zašto? Zato što ja istinski verujem u dobru energiju koju ulažemo u taj handmade, u želje koje darujemo ljudima kojima pravimo iznenađence. Verujem da se sva ta energija mora razliti ili bar preliti. Jer kada odvojite vreme da najpre osmislite, zatim napravite, pa po pravilu prvi rad bacite, onda dok ne pronađete odgovarajući papir, traku i ukras... poklonili ste deo vas toj osobi. Poklanjate sve suštinski što vi jeste. Nismo svi vešti, ali svi imamo ljude kojima značimo i koji nama znače. To je dovoljan razlog da se potrudimo i obradujemo ih našim umećem ili pokušajem istog.
Lično ne umem sa koncem, vunom, mašinom za šivenje... nemam ni strpljenja za taj fini rad. Zato se trudim da napravim ono što mislim da umem. Sreća pa je moje mladunče "povuklo" tu crtu ili je majka izdominirala u stavu da joj dete mora u životu biti kreativno, a kojim će se veštinama služiti... videćemo.
No, danas me je pitala kako se osećam kada saznam da su moji darovi završili u kanti za smeće. Nisam o tome razmišljala, bar ne onako kako je ona to danas predstavila. Da li je to zaludan trud, vredili se trošiti na druge koji ne cene tvoj rad... I u mesecu darivanja ovaj roditelj još jednom mora da ponovi da vredi.
Mnoge moje radove meni dragi ljudi su bacili, pocepali, sakrili, zaboravili (negde već), jednostavno im se nisu svideli... I to je ok. Sasvim je ok da moja lična poruka bude previše teška za primaoca, isto važi i za izbor boja, a ne mogu i ne žele svi da se nose sa emocijama koje ja uložim u te sitnice. Ali ja ne odustajem, nastavljam da pravim i smišljam.
Jer bitno je, jako je bitno i jedino smisla ima ta činjenica koja ostaje: vi ste nekome delić sebe dali kroz to stvaranje. To je ono što se računa. Možda nije dobar izbor majice, loša poruka na magnetu, previše jednostavno ili deluje kao školski projekat nižih osnovaca... ali vreme koje ste proveli sklapajući ideju je onaj bitniji poklon koji će ostati u sećanju, a možda i u srcu osobe koju ste želeli da obradujete. Ta energija je ono što će dotaći i najmrgodnije i najtvđe. Neće vam se zahvaliti, možda, neće poklon ni pogledati, ali ćete stvoriti neizbrisivu uspomenu. I zato je naše malo ustvari mnogo.
Uživajte u stvaranju, pravite, šaljite tu lepu energiju... Eto imamo "opravdanje" za to, jer mesec darivanja je.
U februaru će misliti da smo ludi, u julu da nam je vrućina pomutila percepciju, a u oktobru da smo samo nestrpljivi za holivudskim lažnim optimiznom. Uprkos tome, samo stvarajte, makar pesmu.
Srećni Vam svi predstojeći praznici, i oni koji su prošli i svi rođendani i svaki neradni petak. To je još jedino što nam ne mogu oduzeti - pravo da druge obradujemo i tuđa srca ugrejemo.
Uzdravlje!
