Korpa za zdrav razum

 banksoalak.blogspot.com

Poslednjih desetak dana aktivno pratim ekonomske vesti, jer mi ove političke prže ganglije. U predizbornom cirkusu sve je više majmuna, a nigde tete na trapezu, da se bar osmehnemo nekom zgodnom guzu.

I dok čitam koliko jeste ili nije ljudi bez posla, kolika je prosečna zarada i ko će se leba najesti, nameće mi se utisak da su u ovoj državi baloni od sapunice najskuplji.

Istina jeste da u Srbiji ima posla. Samo preko jedne internet stranice možete doći do 484 oglasa za razne poslove u Novom Sadu. Od personalnog asistenta, preko magacionera, frizera, knjigovođe, kasira do raznih pozicija u IT sektoru. Šaroliko za one sa i bez stručne spreme.

Ali, druga istina je da su plate po pravilu minimalci od 31.000 uz putne troškove, koji se pravdaju računima od goriva ili se obezbeđuje markica za javni prevoz. Nije retko i da isplata zarade kasni po dva meseca, ukoliko se vadi iz budžeta Republike Srbije.

U zavisnosti od posla radna sedmica broji minimum 40 sati, koji su raspoređeni u dve, a neretko i u tri smene.

I čitajući i upoređujući cifre, nikako da shvatim kako to da zarađujemo 300, a trošimo mesečno 500 evra.  Ako banke nisu utrčale sa skupim kreditima, verujem da mnogi rade i po dva posla, jer nemam drugog objašnjenja za razliku između prihoda i rashoda.

Prema podacima Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, PROSEČNA potrošačka korpa za januar 2020. iznosila je 72.413 dinara. Vrednost MINIMALNE potrošačke korpe za isti period bila je 37.485,76 dinara.

Obe ove košarice ne sadrži troškove energenata, odnosno račune za komunalije, struju, internet, kablovsku, telefon... U to nisu zbrojene ni rate za udžbenike, ni cene vannastavnih aktivnosti, kao ni sapuni i ubrusi koje učenici nose u škole, koje "sprovode" besplatno obrazovanje.

Takođe, nema ni računice koliko se odvaja za kirije. Cene zakupa stana u Novom Sadu kreću se od 160 do 250 evra za prostor od 20 do 45 kvadrata. Naravno na cenu utiče lokacija kao i procena stanodavca da je nameštaj od iverice u biti od ružinog drveta, te se mora ta skupocenost naplatiti.

Troškovi za stan do 50 kvadrata, ukoliko je grejanje na gas, te se obračunava samo u grejnoj sezoni, su do 150 evra (struja, komunalije, kablovska...).

Udžbenici za V razred osnovne škole staju oko 13.000 dinara i mogu se isplatiti u četiri rate. Na tu sumu treba dodati još i cene svesaka, olovaka, patika, šorca za fizičko.... Roditelji čija deca su srednjoškolci ili brucoši znaju koliko ih koštaju studije potomaka.

Zanemarićemo ostale troškove života dostojnog običnog čoveka, poput odlaska u pozorište, bioskop, kafanu, rođendane...Naravno, neću ni uračunati trošak letovanja, zimovanja ili bar običnog dvodnevnog izleta. Jer, većina nas je prepoznatljiva po nadimku "paradajz turisti".

Privatnici plaćaju koliko mogu ili ih je država minimalnom cenom rada naterala, a u javnom sektoru plate zavise od xy faktora. Tako je prema istom ministarstvu, prosečna zarada (bez poreza i doprinosa) iznosila 59.941.

Da bi se pokrila prosečna potrošačka korpa, u januaru, bila je potrebna 1,21 prosečna zarada iliti sa prosekom možeš minimalno. A ako sada u računicu ubacimo onih 31.000, koliko je plata u privatnom sektoru ili 43.000 (a koja kasni dva meseca), matematika kaže da nam je za preživeti potrebno 1,5 do dve plate, ali bez da platimo račune.

Plate (po oglasima)  31.000 - 43.000 

1. minimalna potrošačka korpa (pod uslovom da jedete i pijete one najjeftinije proizvode) 37.485,76

2. zakup stana od 17.000,00

3. troškovi stanovanja( u grejnoj sezoni - grejanje na gas) 16.000,00

1+2+3 = 70, 485,76

Sve i da se ne plaća zakup stana, znam ljude čiji je račun objedinjene naplate 16.000, te mu se na kraju sve svede na vrlo slično. 

A oni baloni od sapunice, s početka... To vam je sve ovo kazano u periodu parenja, predizborno vreme, nesposobnih sa nestručnim, a koji bi sutra da svoje bankovne račune dopune sa još kojom hiljadom evra muzeći privatan sektor ili prodavajući radnu snagu stranim fabrikantima. Najskuplje su te svetlucave vodene loptice kada se rasprše u stomaci gladnog i nesretnog naroda.

Evo volela bih da mi neki ekonomista objasni da sam pogrešila u računici, da nisam pravilno iščitala objave sa sajte ministarstva, da se neko javi da mi kaže da ljudi ovde žive život dostojan čoveka.

Da, da, statistika kaže i da pola Srbije jede kupus, dok druga polovina ište meso, a svi zajedno sarmu. Iako specijalitet, možda da nam se dozvoli da sami pravimo jelovnik, onako ljudski je da imamo prava na više od ovoga.

Bez odgovora, ali i pitanja

 www.logicno.com

U ovoj državi, duboko podeljenoj na one koji podržavaju vlast, iz sebi poznatih razloga i na one koji istu žele više da ne vide, sve se svelo na dnevne aktuelnosti. Mnogo pitanja, odgovora malo, a istrajnosti i doslednosti vrlo malo. O samom virusu, njegovoj opasnosti i neophodnim merama kako bi sebe i druge zaštitili, neću, kao ni do sada, pisati. Time će se baviti oni koji su za tu problematiku školovani.

Meni od početka jako smeta izostanak odgovora na neka ključna pitanja, kao i neistrajnost i nedoslednost, ali i kritičnosti kao i ukazivanja na propuste. Sporadično su se pojavljivali isti ljudi, cirka njih petoro, koji su postavljali pitanja, komentarisali i ukazivali na kršenja raznih zakona, ali i ozbiljno poigravanje sa koeficijentom inteligencije naroda.

Sveopšti utisak mi je, da su mnogi dozvolili da autocenzura pokrije objektivnost i doslednost. Pitanja su postavljana jednom, eventualno dva puta i na tome se tema završavala. Danas i dalje nemamo precizan odgovor da li je predsednik Srbije testiran na Covid19, da li su testirani i svi oni koji su sa njim bili u kontaktu u Nišu, na onom sveopštem narodnom veselju prilikom uručivanja medicinske opreme.

Podsetiću da predsednik Srbije nije boravio ni u obaveznoj izolaciji posle povratka iz Mađarske, iako to pravila nalažu.

I verujem da su mnogi to zapamtili, ali mi i dalje nemamo odgovor na to pitanje ni u jednom mediju.

Pre gotovo mesec dana ovo je objavljeno:

"Protokol je isti za sve, procedura zavisi od toga da li je neka osoba bila izložena i u bliskom kontaktu sa osobom kojoj je labaratorijski potvrđena infekcija u periodu za koji se smatra da je zarazan, rekla je zamenica direktora Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ Darija Kisić Tepavčević.
- U skladu sa tim rade se dalje procedure i potrebna testiranja, nema izuzetaka", navela je ona." (Slobodna Evropa, 09.04)

"Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je (10.04) u Nišu da će „biti testiran na korona virus, ako postoji bilo kakva šansa“ pošto je njegov sin Danilo oboleo i hospitalizovan je na Infektivnoj klinici u Beogradu.
– Samo vas molim da ne brinete licemerno jer ne znate da li sam imao kontakte ili nisam. Razgovaram sa lekarima svakog dana, ako postoji bilo kakva šansa – biću testiran i da se ne sekirate mnogo, posledice bi bile teže od izolacije. Vrlo sam odgovoran čovek i slušam lekare – rekao je Vučić ". (Danas)

Možda čovek i jeste testiran, kao i svih zilion ljudi sa kojima je bio u kontaktu za vreme ovog vanrednog stanja, dok je obavljao svoj predsednički posao i održavao predizbornu kampanju vrlo živom, ALI mi ne znamo istinu. On je taj koji bi trebalo da ličnim primerom pokaže ozbiljnost pandemije, umesto toga, on se dernjeka kao neshvaćena tinejdžerka, na narod koji je neodgovoran i bahat. Svaku sličnost on ne uviđa, a još mu u tome pomažu i svi oni stručnjaci koji su svakodnevno kalkulisali sa istinom i politički prihvatljivim stavovima.

Evo meni i dalje nije jasno koliko je Srbija imala, a koliko sada poseduje respiratora. Koliko je kupila istih od novaca EU, koliko je dobila, a koliko su donirali razni dobrotvori. Pročitah negde da će se o tome nakon ovog "rata" u nekom od izveštaja. Jeste, nije, pa jeste državna tajna taj broj medicinskih aparata. Za otkrivanje istog predsednik države neće odgovarati, jer je sam odredio u kom trenutku je potrebno staviti oznaku "strogo poverljivo" na tu informaciju.

"Broj respiratora u Srbiji tretira se kao državna tajna, rekla je premijerka Ana Brnabić i dodala da je tako u svim državama. Nabavka novih aparata za ventilaciju pluća je da bi sistem bio "200 posto siguran", istakla je ona. Upitana koliko Srbija ima respiratora, premijerka Ana Brnabić je na konferenciji za medije odgovorila: "Ja vam kažem da ima dovoljno". (N1, 12.03)

"Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da Srbija trenutno raspolaže sa 1.008 respiratora što je kako je naveo, tri puta više nego 2009. godine kada je zbog svinjskog gripa". (Danas, 12.03)

"Za respiratore. . . od danas je državna tajna. Ja sam kriv, pišite to, stavljajte u svojim primedbama, u jednom delu političke oligarhije, kako god hoćete. Mi ćemo da se snalazimo, da nabavljamo što je moguće više aparata“, rekao je Aleksandar Vučić. (Tanjug, 14.03)

Dalje, interesuje me i koliko je ljudi zaraženo na onim masovnim okupljanima po crvenim portama. Zašto nemamo taj podatak? Ono, srušiće se teorija da svevišnji brine o zdravlju ljudi? Zašto nemamo ni podatak da li su podnete prijave protiv organizatora skupova po crkvama? Nisam videla ni da se neko time ozbiljnije bavio.

Eto, mislim da je vrlo važno objasniti pastvi da njihova verska uverenja nisu Covidom19 ugrožena, ali jeste njihovo zdravlje i možda životi njihovih članova porodica. Zato treba izaći sa informacijom o tome kako su se i gde zarazili oboleli. A ćutanjem ili podrazumevanjem da odgovore nećemo dobiti, samo se daje legitimitet crkvi kao nedodirljivoj i nadasve iznad zakona i propisa.

"Trojica sveštenika Eparhije valjevske Srpske pravoslavne crkve se trenutno nalazi na lečenju u zdravstvenim ustanovama u Beogradu. Pored vladike Milutina, koji je preminuo sa dijagnozom Covid-19, u KBC "Dragiša Mišović" u Beogradu je nedavno u 39. godini sa istom dijagnozom preminuo i veroučitelj iz Valjeva Predrag Jevtić".(Radio021, 11.04)

Ovome da dodam i da su se, pre ove informacije, desetak dana, širom Srbije masovno pričešćivali vernici. Gore navedeni podaci dokazuju da virus nije vukodlak i ne boji se srebrne kašike.

Kao i uvek, očekujem dokumentarne filmiće na niz tema koje su zadate u predhodnih pedesetak dana, ali tek kada sve prođe. Ono što znam da u istima neće biti, jeste to da postoji novinar koji je svakodnevno ponavljao isto pitanje. Ta nedoslednost je posledica dnevnih aktuelnosti kojima je zatrpavana javnost, te mogu da razumem procenu da se ne preteruje sa istim pitanjem. No, ali uverena sam da bi to u mnogome pomoglo da narod možda, za nijansu ozbiljnije, shvati zašto ne smemo da opteretimo naš zdravstveni sistem.

Naše razboljevanje ovu državu košta mnogo. I država ne sme da dozvoli sebi bolesnu naciju, jer ako bude morala u zdravstvo da ulaže, kako će graditi puteve iz niodkuga ka ničemu. Bilo je najava da će se sada obasuti kešom zdravstvo, no ja ću podsedtiti da je budžetom za 2019. vojska dobila mnogo više para.

"Novim budžetom je predviđeno duplo više ulaganja u kvalitet zdravstvene zaštite – sa 379 miliona na 787 miliona dinara, ali i za preventivnu zaštitu, za koju je u 2018. izdvojeno malo više od 1,03 milijarde, a ove 1,14 milijardi dinara. Međutim, Ministarstvo odbrane koje upravlja vojskom imaće budžet naredne godine veći od 95 milijardi dinara, pet puta više nego Ministarstvo zdravlja" (Radio021, 21.12.2018).

I za kraj, preporuka epidemiologa je da i kada se ublaže mere moramo i dalje da peremo ruke.

"Važno je da ostanu mere socijalnog distanciranja. Takođe, to važi i za pranje ruku i korišćenje dezinfekcionih sredstava, kao i za korišćenje maski tamo gde je neophodno", rekao je dr Predrag Kon za RTS. (03.05.2020).

Neko će sasvim sigurno oprati prste i izvući se iz sveopšteg cirkusa u kojem živimo, pojedinim će štroka ostati na dlanovima, ali nosiće rukavice.

I ne znam šta je još nenormalnije mogao da poruči član stručnog tima, možda da je precizirao i da noge moramo prati, kao i ostatak tela.

Ovakva preporuka me dovodi i do zaključka da smo kanda pandemiju mogli izbeći da smo SAMO ruke prali i nismo lizali gilendere i kvake.