Berlin je, posle 70 godina, noću počeo da spava. Virus je uspeo da ga "umiri".
Grad je ovako "spokojan" bio samo u periodu između 1948. i 1949. za vreme jedne od prvih velikih kriza za vreme Hladnog rata, poznatoj pod nazivom "Berlinska blokada".
Naime, odlukom državnih vlasti 2020. uvedena je zabrana rada klubova, restorana, kafića, muzeja, galerija..., a od 23h do 6h ujutru ne rade ni prodavnice, odnosno kiosci. Grad u kojem se jednako živi 24 sata, sada mora prisilno da se odrekne titule - Prestonica noćnog života.
Berlin broji oko 10.000 lokala, koji su, do oktobra ove godine, radili celu noć. Jedan je od najliberalnijih gradova sveta, a svakako centralna tačka sve umetnosti sveta.
Simbolično ili samo morbidno, ovogodišnji 49. po redu Džez festival održao se u Krematorijumu (!). Da, to je ono mesto na kojem se smrt u pepeo pretvara.
Da se festival dešava moglo se zaključiti po otvorenoj kapiji gore pomenutog zdanja i outfit-om organizatora: sve do jednog u crnoj odeći, u onakvoj kakva se na posmrtne povorke nosi.
U celoj ovakvoj postavci falili su samo Topalovići ("Maratonci trče počasni krug").
Kao ljubiljelj džeza, saksofona i festivala..., a u slavu svih neodržanih, sada malo o muzici, koja korene ima u Nju Orleansu, kao i o jedno devojci, njenom entuzijazmu, ljubavi prema muzici i neobičnom uličnom performansu.
Prema podacima iz raznih izvora, džez je nastao u afroameričkim zajednicama New
Orleansa (SAD), krajem 19. i početkom 20. veka, a
svoje korene povukao je iz bluza i *ragtimea, muzike za ples u kvartovima crvenih svetala St. Louisa i New Orleansa.
* Jedan od tvoraca ovog žanra muzike za ples je bio Scott Joplin - https://www.youtube.com/watch?v=rBInnwV21DM.
Džez je teško definisati, zato ga ja prihvatam kao koncept.
Starac od preko tisuću ljeta, pod imenom Jazz vaspitao je, oblikovao i ohrabrio mlađe muzičke naslednike. Predmet mnogih istraživanja bilo je i samo značenje imena - jazz. Smatra se da je povezan s
rečju jasm, američkim žargonom koji datira iz 1860. godine, što znači
"polet, energija."
Džez baštine, neguju i unapređuju mnogi, izučava se u školama, akademijama, on usrećuje, rastužuje, ali razgaljuje... Ono što je sasvim sigurno, jednom Džezu nije vreme za pomen, a posebno ne da se festival u njegovu čast održi u krematorijumu.
Tog stava je i Kristina Tejlor (Christina Taylor), koja se ispred zdanja u kojem se festival održava, na trotoaru ispisivala nazive pesama i autore džez muzike, ali i imena iz sveta hip-hop muzike. Tim performansom pokušala je da ukaže za povezanost svih pravaca u muzici. Na jednostavan, interesantan i nadasve umetniči, kreativan i vrlo zabavan način ukazala je čast Džezu, ali i njegovim potomcima.
Istu tu mladu Amerikanku, sa trenutnim boravkom u Berlinu, ispratili su iz krematorijuma organizatori, smatrajući da njena ideja, da džez treba da živi, a ne da bude na pokrovu, nije interesantna.
Meni je taj stav više nego interesantan. Jedna žena, sa zelenom kredom u ruci, uradila je ono što bi trebalo da rade organizatori jednog muzičkog festivala - da slave muziku i istu približe što široj publici.
I to je taj Berlin: grad slobode, nesalomivog duha i velikog entuzijazma.
Podržite ovu devojku i pratite njen sajt, koji je u nastajanju i čeka na sve nas koji podršku dajemo umetnosti:
https://www.yosoychristinataylor.com/?fbclid=IwAR0IvpPjdHR71ArIC4n_8_RQcbWPk3AnrJ1Qq3RgpBFKbJfWrHhvwix86Ec
Za završnicu ovog pisanja interesantnih par stvari:
26. februara 1917. snimljena je prva gramofonska ploča sa džez-muzikom, na kojoj su bile i dve pesme koje su ušle u istoriju džeza: „Dixieland Jass Band One-Step“ i „Livery Stable Blues“.
Džez je na evropski kontinent stigao najpre u Francusku po ulasku SAD u Prvi svetski rat. Prvi koncert u Evropi održan je 12. februara 1918. godine u pozorištu Nanta, a održao ga je američki poručnik Jurop. Jurop, koji je komponovao jednu od poznatih džez pesama "One Patol in no man's land", ubijen je tokom turneje 9. maja 1919. godine u Bostonu u svađi sa članom orkestra. Mnogi smatraju muziku poručnika Juropa pretečom džeza.
U knjizi "100 godina džeza" predstavljena su 63 džez umetnika, dok su u knjizi "Savremeni džez" Roberta Tilia predstavljeni "džezisti" novijeg doba, kao i sama pojava fri-džeza.
Moja lista džez muzičara počinje ovako:
1. Majls Dejvis
2. Luj Armstrong
3. Djuk Elington
4. Džon Koltrejn
5. Net King Kol
6. Ela Ficdžerald
7. Čarli Parker
8. Rej Čarls
9. Karli Blej
10. Bili Holidej
11. Telonijus Monk...
