Poslednjih par dana sam se bavila inspiracijom i motivacijom. Lako je tekst napisati, ali teško napisano primeniti. Život mi je u čekanju, a njega prati neizvesnost. Od testova i termina mi sva budućnost zavisi. Na ispitu konstantnom i u toj fazi sam već neko duže vreme... preciznije deceniju.
Od jednog testa zavisi, ne samo moja, već i budućnost mog deteta. Od drugog mi zavisi život. Rezultate čekam. Moja odgovornost i spremnost, (ne)uložen napor i rad... sve će to rezultati pokazati, kada jednom budu poznati.
U međuvremenu se trudim da pronađem inspiraciju, da svaki novi dan, pun neizvesnosti, osmislim i potrošim ga smisleno. Borba sa strahom je česta disciplina u društvima poput našeg, pod uslovom da imam više od dve sive ćelije. A to dodatno otežava život koji je kao onaj čardak ni na nebu ni na zemlji.
Ne vredi se boriti sa mislima, poput onih, "šta bi bilo, kada bi bilo". U teoriji je to sjajna mantra, praktično, nije primenjiva. Od rezultata, termina i testova zavisi sve. Kako onda ne razmišljati o alternativi? A kada se u taj proces uđe, smišljanje plana "B", je dodatni pritisak koji nadograđuje, već svakako, prisutan strah.
Šta ako rezultati ne budu zadovoljavajući? Sve do sada planirano gubi smisao, a to znači nova planiranja, nova rešenja, nove borbe... dok vreme curi i nepovratno odlazi. Da, da, iskoristiti ga na najbolji mogući način. A to zahteva rad, ozbiljnu upotrebu svih mišića i moždanih ćelija u telu.
Ne možeš ni odustati, jer neko te gleda, na tebe se ugleda, od tebe očekuje rešenje i motivaciju, ti si primer kako se sa problemima suočava... Borhes je "Čekanje" opisao kao psihičko stanje i verujem da jedino razgovori pomažu da ono ne postane olovno teško.
Svako od nas svoje cipele nosi i žuljeva pravi na svoj način. Kako se onda razumemo, kako da olakšamo jedni drugima ? A poznato je da niko do nas samih ne može da nam pomogne.
U stanja spada i neizvesnost koja ne dozvoljava da razdvojimo smisao od besmisla.I biće kako mora da bude, ma koliko se borila za najbolje rešenje. I to znam, još samo da eto, pobedim strah od eventualno, loših rezultata koje čekam, a koji mi testiraju život.
I još samo da pronađem inspiraciju, jer ovoliko čekanja do sada nisam imala...
