Nemačka za početnike

Voz, Nemačka, jedna teorija zavere, cena takse za držanje pasa na godišnjem nivou, olujni vetar, kiša, jedna kuma i gradić kojem more fali... Bio bi najbrži opis jednog produženog vikenda.

Voz, koji se na pojedinim deonicama kreće brzinom i do 250 km/h, krenuo je iz Berlina i nas dve odvezao do Esena. Vožnja od 3,5 sata prošla je prijatnije nego ona koju pamtim na relaciji Novi Sad - Beograd. Nisam videla nijednu sagorelu njivu, žbunje koje se plete u šine, stabala, koja prete da će da se obruše, sve ijedna stanica je vidno obeležena, table sa nazivima su velike, čiste i sa svim slovima imena grada u koji voz pristaje. Pre nego li se uđe u stanicu, iz voza se putnicima daju uputstva, gde se dolazi, koliko ostaje, kao i koje su konekcije za dalje, za one koji putuju na neku drugu stranu, te im je važno da znaju kojim vozom/autobusom treba da nastave. 

Kako je u svakoj stanici ostao po bar 2 minuta, uspeh da upišem nazive mesta, koje mi se učiniše interesantnim, kako bih saznala nešto o njima. I baš tu kod prve table saznaš za jednu teoriju zavere, a za čije dokazivanje je gradonačelnik svojevremeno nudio i milion evra, ako je neko dokaže.

Radi se o varoši - Bielefeld. Naime, sve je počelo davne 1994. godine na jednom studenskom partiju.  Jedan gost je došao iz Bielefelda (?) pitali su ostali, jer niko od njih nikada nije posetio taj grad, te za njega nikada nisu ni znali. Igrom reči nastala je  šala "Bilefeld? Ne postoji tako nešto!". 

Najglasniji u toj šali bio je informatičar Ahim Held, već pomenutu rečenicu ("Das gibt’s doch gar nicht") pretvorio u teoriju zavere sa svojim poznanicima, a koja se kasnije preselila i na društvene mreže, a poseban značaj o opstanku iste dali su čitaoci ezoteričnih časopisa. Bez, tada, društvenih mreža, u obimu koji je danas, zaveri su "pomogli", te 1994, zatvoreni izlazi sa i na auto- put, a koji vode iz i u grad.

Mašta mladog informatičara i grupe, koju je okupio razvila je teoriju, koju je kasnije, kao metaforu/opis i bivša kancelarka Angela koristila u situacijama kada za nešto, iako, postoji mnogi tvrde suprotno. 

Biefeldska zavera je "živela" do 2019. godine. Kako bi se teorija upokojila, nakon 25 godina života, ponuđena je nagrada od milion evra. Taj novac bio je planiran za one koji teoriju zavere dokažu. Naravno, niko nije uspeo, ali bilo je preko 2.000 onih koji su iznosili najsimpatičnije dokaze. Kao tačka na tu "zabavu" u centru grada, od oko 340.000 duša, postavljen je kamen - spomenik umrloj teoriji.  

 

Drugi, ali ne manje zanimljiv, gradić je Bochum. Varoš, koja na svojoj zvaničnoj internet stranici ima izuzetno mnogo, za ukus jedne Balkanke, informacija o svim mogućim vrstama pomoći u vezi sa decom: njihovim školovanjem i zdravljem. Silne pogodnosti, od sporta, preko udžbenika, do besplatnih markica za prevoz. 

Ma važi! U Srbiji su ta "njihova" deca lepa za zloupotrebu u preizbornim spotovima, ali kada treba da im se pomogne,  ovi iz vlasti, moraju hitno tetki iz Kanade/Bugarske lek da odnesu. Eventualno će se naći neko dete da se smoči u sneg kako bi bilo spašeno.

No, Ima Bochum i posebnu taksu, a to je taksa za držanje pasa. Pas se tretira kao član porodice, te mora da ima sve neophodne ausvajze i karton imunizacije. Vlasnik ima svega dve nedelje da prijavi psa nadležnoj gradskoj službi. Ali, vlasnik psa mora istog odjaviti pismeno ili lično u roku od dve nedelje nakon što je isti prodat ili preseljen. Ako se pas daje drugoj osobi, pri odjavi se mora navesti ime i adresa te osobe. Prilikom prijave vlasnik dobija poresku markicu, koju mora vratiti poreskoj službi nakon odjave psa. 

Naravno da su Nemci o svemu mislili, te postoji i poseban deo, koji se odnosi na pomoć licima, kojima su psi od životne važnosti - poput slepih i slabovidih i drugih osetljivih kategorija.

Prema statutu o porezu na pse grada Bohuma, godišnji porez na pse od 1. januara 2019. za držanje je za jednog psa 168,00 evra, za dva psa je 192,00 evra po psu, za tri ili više pasa, vlasnik mora da izdvoji  216,00 evra po psu. 

Visoki porezi doprinose da nema pasa lutalica, jer ako znamo da Nemci vole da evidentiraju, niko se od vlasnika neće igrati sa kaznama, pa nabavljenog i prijavljenog psa pustiti na livadu obližnju, jer će mu kazna za isto biće minimun 10 puta veća od godišnjeg poreza.

Hamm (latinski Hammona) je nezavisni grad u pokrajini Nordrhein-Westfalen iliti NRW. Nalazi se na severoistočnom obodu oblasti Rur (učismo tu regiju iz geografije). Zanimljivo je da ima status velikog grada i to sa oko 180.000 stanovnika, te zauzima 44. mesto na listi najvećih gradova u Saveznoj Republici Nemačkoj. 

Ovaj "veliki" grad je instalirao fotonaponske sisteme na krovovima nekoliko imanja, privatnim investitorima je ponudio dodatne krovne površine uz naknadu za zakup, na kojima mogu da postavljaju i upravljaju fotonaponskim sistemima. Ali uz solarnu energiju lokalne vlasti su osmislile i sprovele projekat koji obuhvata i snagu vetra. Od 2015. vetroelektrana je "on-line" i na osnovu proizvodnje očekuje se da će park proizvoditi dovoljno električne energije godišnje za snabdevanje oko 200.000 domaćinstava. 

Sledeći je Gelsenkirchen. Ovaj grad je od super industrijskog postao grad opasnih navijača. To su oni koji prate fudbalere kluba Šalke 04, a kao najveće rivale doživljavaju navijače kluba iz Dortmunda, Borusije. Mnogo puta se desilo da su navijači oba kluba napravili ozbiljan cirkus nakon susreta klubova, a lane su navijači "Rudara" iz Gelsenkirchena napali i autobus sa svojim fudbalerima, jer ovi nisu baš valjano pikali loptu te ispali iz nekog takmičenja tu negde u susednoj varoši.

Ovaj grad je do industrijske revolucije, 1840. brojao oko 6.000 glava, da bi 1900. broj stanovnika porastao na 138.000. Ugalj je ceo ovaj kraj obogatio i privukao je mnogobrojne radnike iz celog sveta, ali... Rudnici su sada zatvoreni na 99 godina, a u cilju očuvanja planete.

Bio je Gelsenkirchen, početkom 20. veka najznačajniji industrijski grad u Evropi, te je zbog toga i nazvan "Gradom hiljadu vatri" (Stadt der 1000 Feuer). Tokom Drugog svetskog rata često je bombardiran od strane saveznika, jer je bio centar ratne industrije. U savezničkim borbardovanjima uništeno je tri četvrtine Gelsenkirchena, a i danas se mnoga skloništa mogu naći u gradu. Neke od  zgrada administracije, Hans-Sachs-Haus u centru grada i dvorana u Bueru, imaju skloništa koja su u skoro istom stanju kao i za vreme rata.

Sa zatvaranjem rudnika, ovaj grad je zabeležio rekordan broj nezaposlenih, a prema statistikama ovde je nekoliko decenija za redom, bila najveća nezaposlenost u SR Nemačkoj. U pokušaju da se oporave, lokalne vlasti su uspele da se izbore i postave najveću solarnu elektranu. 

U Gelsenkirchenu se nalazi najveći dimnjak, rudarski, u Nemačkoj, a visok je 302 metra, kao stadion Šalkea, Veltins-Arena, koji je okarakterisan kao najinovativniji stadion sagrađen poslednjih godina. Na njemu se odigralo nekoliko utakmica SP u fudbalu 2006.

Interesantan gradić, ali po standardima Nemačke nezavisni veliki grad od oko 125.000 stanovnika, je i Volfsburg koji se nalazi na istoku Donje Saksonije. Osnovan 1938. godine i to kao sedište fabrike Folksvagen. Sa trenutnim brojem stanovnika on je peti je po veličini grad u toj regiji. 

Ovo je jedan od retkih nemačkih gradova, koji su osnovani u prvoj polovini 20. veka. Inače, do maja 1945. grad je nosio naziv Grad KdF-Vagen, a zamišljen kao mesto stanovanja zaposlenih u fabrici Folksvagen, u kojoj se proizvodi o KdF-Vagen – kasnije VV Buba. Za razliku od gore popenutog grada dimnjaka, u 2010. godini bruto domaći proizvod po glavi stanovnika bio je najveći od svih nemačkih gradova.

U samom centru grada nalazi se predivan i ogroman muzej nauke - Phaeno izgleda kao svemirska letelica koja je upravo sletela. Oslanjajući se na svojih deset "stopa" u obliku konusa, betonska konstrukcija duga je 154 metra. Ovu zgradu dizajnirala je arhitekta Zahe Hadid, a nastao je kao pobednički projekat sa međunarodnog konkursa održanog 2000. godine. Ono po čemu je ovaj muzej još jedinstven je broj fenomena prirodnih kojima se bavi i ljudima pruža mogućnost da se sa istim bolje upoznaju - od smrznutih senki do vatrenog tornada.

Nakon 270 minuta stigosmo do odredišta - Recklinghausen. Divan grad, koji je prebacio preko broja 100.000 kada se radi od dušama koje tu žive. Gradić koji u svom starom delu podseća na mediteranski grad. Jedino što nema, jeste more, sve drugo pažljivo gaji. Na sajtu tog mesta navode i da će morati da poseku dva bora, jer smetaju gledanju u zvezde. Tri puta čitam silnu zabrinutost u tekst prenetu i mislim se, šta bi da im more nije na 500 kilometara, kada u ovakvoj situaciji oni se pravdaju za dva stabla.

Ovi SrbiDIjanci posekoše pola Fruške gore i avaj, možda će se orlovi potresti i par desetina ljudi i kraj. A ovi sve na internet stranicu gradske uprave "meću" tekst u vidu ozbiljnog izvinjenja za budući rad motorne testere.