„..Ja sam video u čemu je takozvana borbenost nekih „borbenih“ ljudi. Oni izmisle svoju „borbu“, na silu joj nađu razloge, nadenu ime, i bore se, bez rizika i rezultata, bore se – samo da ne bi morali misliti i raditi...“.
Te umišljene borbe ne rađaju ni pobednike ni gubitnike. Ni one u pravu ni one u krivu. Nastaju fantomi od krvi i mesa, takoreći, sablasne senke određene ideologije.
Država može da se pohvali novim brendom – Fantomom iz Srbije. To su osobe koje utvrđeno postoje, a dokaz za to su (ne)dela koja ostaju iza njih. Posledice njihovih činjenja građani osete svakodnevno. Oni su kategorisani. Polja njihovog delovanja su različita, od građevinarstva do likovne umetnosti.
Razlozi zbog kojih vode određene borbe, još nisu utvrđeni. Možemo samo da nagađamo. A to je ono što voli prosečan konzument bestselera – laka mistika.
Izdvojiću tri tipa Fantoma koji dominiraju Srbijom.
1. Fantom macola ili „Kompletni idiot“
2. Fantom art umetnik
3. Fantom činovnik
Prvi pomenuti radi noću. On sa isto tako nepoznatim, bar ne široj javnosti, ljudima ruši i razbija stambene i poslovne objekte. Odgovor na pitanje zašto to radi do sada nije definisan.
Država nije identifikovala kog Komletnog idiota. Možda i jeste, ali ime i prezime istog čuva kao službenu tajnu. Istina je da su sa određenog lokaliteta uklonjene prepreke koje su ometale razvijanje urbanističkih ideja vlasti u Beogradu.
Protiv takvog delovanja Fantoma macole pobunili su se građanske inicijative, ali ta borba deluje uzaludno. Jer kakav ishod se može očekivati iz bitke sablasnih senki i građana? Baraka nema. Fantoma macole nema. Epiloga na sudu nema.
Drugi pomenuti voli da slika. U nedostatku platna svoju kreativnost i talenat iskazuje oslikavajući enterijere. I to ne bilo kakve, već unutrašnost putničkog voza. Nepoznato je kada i koliko dugo je Fantom art umetnik radio na zidovima voza JP Železnice Srbije.
Nepoznato je, kao i što je i on sam između ostalog, ko je naručio takav rad. Istini na volju, bio je primećen i od strane pojedinih osporavan. Ta umetnička kompozicija ostaće upamćena kao voz za jednokratnu (zlo)upotrebu. Fantom art umetnik uradio je posao koji će se pamtiti, bar nešto iz cele te zbrke.
I ovde bez odgovora ostaju pitanja koje, kada i koliko novca potrošio da bi se Fantomu art umetniku obezbedio radni prostor.
Treći pomenuti, ali ne i najmanje bitan, je Fantom činovnik. On ima sposobnost da u Vladu Srbije uvede savetnike. Da im obezbedi vizit karte i radni sto. Omogući platu od poreza građana Srbije.
Međutim, Fantom činovnik se loše nosi na pritiskom javnosti pa popušta pred pitanjima ostavljajući pridošlice bez podrške. Nije utvrđeno po kom principu Fantom činovnim bira kadar. Iz onoga što je poznato javnosti može se zaključiti da je jedan od uslova ograničena sloboda kretanja i ranija pripadnost nekoj od zabranjenih organizacija čije delovanje je ugrožavalo živote građana Srbije.
Ovog Fantoma čak ni sam direktor Vladine kancelarije, u kojoj je gore pomenuti savetnik boravio, nije identifikovao. Ne da je zvanično saopšteno.
Svi ovi Fantomi imaju jedno zajedničko – nepoznati su, ali gotovo svima. Ili se svi ti dobro sakrivaju iza sopstenih izjava. A opet, svi ti, biju bitke kako bi razrešili misterije i razotkrili sve „kompletne idiote“.
Srbija bi možda i mogla da patentira brend pod nazivom „Fantom“ da nije pre 92 godine Rupert Džuliјan režirao film o tajnovitom čoveku koji se skrivao u pariškoj operi. Čini mi se da su baš po tom liku stvoreni ovi „naši“ današnji. „Fantom iz opere“, po mnogima, spada u klasike kinematografije. Pa postavljam pitanje, da li ovi novonastali teže da budu zapamćeni i prepričavani. I strah me je rimejkova koji bi mogli nastati.
Нема коментара:
Постави коментар