ALIstvarnost i paradajz iz Albanije

Zemlje ima, ALI zakon... Volje ima, ALI uredba... Ideja postoji, ALI propisi... To su temelji na kojima počiva ekonomija Srbije iliti naša ALIstvarnost.

Suština je da se svaki problem ovde rešava stvaranjem novog, poznatije kao skretanje pažnje javnosti sa realnih na izmišljene, instant stvorene.

Ovog leta Srbija je „dobila“ novog predsednika i novu vladu/e (u zavisnosti od učinka znaće se sa koliko će vlada ova godina biti okončana). Međutim, sa novoimenovanim institucijama nisu rešeni stari problemi, a vremena je sve manje, ALI...

Mi i dalje jedemo paradajz iz Albanije, jagode iz Turske, pasulj iz Kine... I to u Vojvodini gde, figurativno rečeno, kada u zemlju ubodeš dugme kaput izraste.

Naime, bliži se 1.septembar. Potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) naša zemlja se obavezala da će od tog datuma biti omogućeno stranim državljanima i firmama da kupuju zemlju (i sve druge nepokretnosti) pod jednakim uslovima kao i građani Srbije.

U januaru ove godine, pre šest meseci, ministar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao je da država ima rešenje za prodaju zemlje strancima i da je još ostalo da se definišu rokovi, odnosno koliko će neko morati da ima prebivalište ili registrovanu firmu u Srbiji. Tada je objasnio da ti rokovi neće biti kraći od pet, a ni duži od 10 godina, dodajući da očekuje da neće biti problema, već naprotiv, da će takva rešenja ići u korist domaćim proizvođačima.

Kako je rekao, Srbija će uvesti određena ograničenja u skladu sa evropskim tekovinama i da su to uradile Slovenija, Slovačka i Mađarska.

ALI, ni pola godine kasnije javnosti nije objašnjeno, u vidu zakona/propisa/izmene Ustava/ uredbe, na šta je ministar mislio, kako će realizovati rečeno kao i kakvu će korist imati domaći proizvođači.

Srbija i dalje nema ozbiljnu strategiju u vezi sa poljoprivredom. Postoje pokušaji, subvencije, olakšice za poljoprivrednike, ALI i loše tržište, burazerska agrarna politika koja omogućava „velikim gazdama“ da dođu do kvalitetne zemlje dok „sitnim“ paorima ostaju tek jalovi pašnjaci.

Stručnjaci međutim napominju da će novi propisi doći kasno i da se posle 1. septembra ništa epohalno neće dogoditi, jer je veliki deo oranica već završio u rukama stranaca. Dosadašnja ograničenja strani državljani, iz EU ili bilo koje treće zemlje sveta, zaobilazili su jednostavnim osnivanjem firme (d. o. o.) i bez ikakvih problema kupovali poljoprivredno zemljište u Srbiji ili kupovinom domaćih poljoprivrednih preduzeća dobijali i zemlju koja je bila u vlasništvu predmeta kupovine.

Primer tome je Irska kompanija “Baltic property investment limited” koja je kupovinom više preduzeća u Bačkoj došla u posed oko 13.000 hektara obradivog zemljišta. Između ostalog, postali su vlasnici gazdinstava “Vojvodina” iz Bačkog Brestovca, “Miletić“ iz Srpskog Miletića i “Ratkovo  “ iz istoimenog sela.

Uz ovaj, otvoren je problem i nacionalizovane zemlje.

Prema podacima nadležnih oko 113.000 hektara zemlje naslednici čekaju da im se vrati. Kako su naveli iz Agencije za restituciju vraćeno je tek oko 19 odsto od ukupno potraživanog.

I tu postoji ALI. Ono se ogleda i u nedostatku komunikacije dve državne institucije, tvrde u Agenciji. Njih i Uprave za poljoprivredno zemljište (?!).

Takođe, vraćanje zemljišta otežano je, jer je Uprava za poljoprivredno zemljište dala trajni nalog da se na svako rešenje Agencije o vraćanju zemlje - podnosi žalba.

Država u svom vlasništvu oko 830.000 hektara, pa ovih 113.000 ne bi bio veliki udarac na državnu kasu, ALI se postavlja pitanje zašto se zaista koči sprovođenje odluke i ne poštuje Zakon o restituciji.

Eh, da je to jedini zakon koji se ne poštuje, pa da se oko njega jedino „divanimo“. Uz sabotiranje postojećih, država je donela i nekoliko vrlo loših i to u poslednjih dve godine. Jedan od njih je Zakon o zemljištu iz 2015.

Mogla bih tako na još minimum pet stranica, ALI se plašim da pisanju o lošoj politici nema kraja.

I dok država ne reši vrlo ozbiljne probleme u poljoprivredi i dok ne definiše agrarnu politiku, građani će i dalje kupovati voće i povće koje stiže kontejnerima.

MoraMO da radiTE, jer biće kako ON kaže...

Funkcionerka SNS-a Marija Obradović kazala je danas posle svevelikog sastanka u toj partiji da, iako je bilo različitih stavova u dijalogu Aleksandra Vučića i poslanika, svih 100 predstavnika građana u republičkom parlamentu, jednoglasno je podržalo njegov predlog.

Marija Obradović je navela i da će do četvrtka biti nastavljeni razgovori sa koalicionim partnerima na tu temu da bi se videlo da li će biti dovoljno poslanika koji će podržati izbor Ane Brnabić.

-Ukoliko toga ne bude bilo, idemo na nove izbore. Niko od nas nije oduševljen time ali jednostavno ne možemo neke stvari uraditi na silu - rekla je ona i doda
la da je je podela ministarstva u drugom planu.

Kako je kazala, Vučić je na sastanku insistirao na tome da SPS učestvuje u Vladi i da Vlada ne bude sastavljena samo od liste "Aleksandar Vučić - Srbija pobedjuje".

Primer demokratije: dođeš, kažeš, saslušaju te i napravite kompromis. Pa bravo!

Sve to gotovo evropski zvuči, samo što nije.

Vučić više voli teatar, lični, nego vode da pije. Drama mu je omiljeni žanr, prebacivanje odgovornosti i pretvaranje u žrtvu u tren oka je veština koju je dobro navežbao. Decenija aktivnog rada mora biti nagrađena, bar aplauzom.

Evo udeliću mu jedan sitni, jer veći ne mogu, dlanovi će mi utrnuti.

Ta prividna demokratija koju širi poprimila je epidemijske razmere. Nedelju dana mantraju o mandataru vlade. Te ista ima, te nema većinu, te će pitati, te će razgovarati, pa će saslušati, pa će rešiti šta je u interesu države i građana....

Čovek vođa, lider takoreći. Čovek koji uvažava stavove i različitosti, ali ipak nije.

Vučić je ozbiljan diktator, ali u rukavicama. Nešto poput „Ubice mekog srca“.

Predlog Brnabić za mandatara je sličan izboru ovce za gozbu pred seosku slavu.

Vučić je rešio da zadovolji sve „evropske standarde“ – prva žena, prva gej osoba na čelu Vlade Srbije. To je težak udarac konzervativnim predstavnicima vlasti i desničarima u odelima. Ali evropski partneri u tom potezu čitaju spremnost Srbije da se prilagodi traženim EU standardima.

Zatim, on je tu odluku mesecima vagao, razmatrao – znači nije šarlatan, studiozno prilazi problemu.

Sledeće je da se sa koalicionim partnerima oko svega dogovara, čak i opoziciju na konsultacije poziva – ozbiljan političar, e samo što nije.
Napravio je sebi dovoljno prostora da može i vanredne parlamentarne izbore da raspiše, a sve pod izgovorom kako nije mogao da postigne konsenzus oko najvažnijeg pitanja za budućnost Srbije.

Drži sve karte u rukama, a daje priliku za potez suprotnoj strani koja igra bez ijednog aduta.

Vučić je vođa kampanja, čovek „misterija“, velikomučenik narodski. Vučić je opasna zver koja strahom vlada.

Biće onako kako je rekao, a sve ove televizijske nastupe njegov tim za arhivu sakuplja.

Predsednik države ovakvim postupcima šalje jasnu i nedvosmislenu poruku – iako nije više premijer, moraće svaki ministar lično njemu da podnosi izveštaj. Novi predsednik Vlade Srbije biće onaj kojeg on imenuje, jer većina nema prava da sumnjam u izbore svog kapetana.

Takođe, i izbore može da raspiše kada bude baš on hteo. Da li sada ako proceni da mu se ne sviđa raspored, a nije još preuzeo u punom obliku državničke obaveze, ili će pak pred kraj godine, čisto da 2018. započne onako kako jedino zna – u kampanji.

Brnabić, Miki Maus ili Meri Popins su tek likovi koji su zamenjivi i koje bi mogao optužiti za slab rad vlade i loše rezultate. Posebno imajući u vidu činjenicu da niko ne zna – brže, bolje, jače od njega....

I za kraj moraMO da radiTE, jer biće kako ON kaže...

Depresivna fontana

Čudo neviđeno, gotovo najveće u Evropi, raspevana fontana na Slaviji, terapiju je pružala čitava četiri dana.

Nije precizno utvrđeno koliko je ljudi u tom periodu imalo koristi od laganih nota i boja milih oku ljudskom.

Ali,  zabeležen je broj obolelih od depresije.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije od ove godine, procena je da od depresije u Srbiji pate 419.302 osobe, odnosno pet odsto populacije, što je više od svetskog proseka koji iznosi 4,4 odsto. Plastično to znači da svaka 20. (slovima: dvadeseta) osoba u Srbiji pati od depresije.

Fontana, čija izgradnja je koštala građane Srbije 1,8 miliona evra puštena je u rad 06. juna, a samo četiri dana kasnije počela je da „curi“.

Podsećanja radi, nadležni su u toku izgradnje same morali da menjaju projekat, jer su ustanovljene mane – raspršivanje vode po kolovozu, što bi ometalo učesnike najveće saobraćajnice u Beogradu. Jedan od problema bila je i sama strukturu kolovoza koji nije predviđen za planiranu količinu vode i postojanje preko 400 reflektora i sličnih električnih dodataka. Kažu nadležni da je, nakon uočenih anomalija, sve rešeno i da ne postoji opasnost po ljudske živote.

Pa, da li je?!

Trenutno ne znam da li me hvata depresija zbog uloženog novca na investiciju bez koje su građani mogli ili zbog činjenice da je bezmalo dva miliona evra moglo biti potrošeno baš na lečenje gore pomenute bolesti.

U Srbiji ljudi od depresije oboljevaju nakon traumatičnih događaja poput gubitka posla, bolesti - lične ili člana porodice i, na koncu, nemogućnosti da se zaposle. Svi razlozi su u vezi sa nedostatkom novca.

Depresija se, pak, leči, kažu stručnjaci, i uz muziku, boje i socijalnim angažovanjem.

Te me na zaključak navodi ovaj potez beogradske vlasti, da im je cilj bio da ozdrave naciju, ali, eto, propusti se dešavaju čak i kada je u pitanju 1,8 miliona evra.

Decu ćemo i dalje lečiti SMS-om, Banaćani neće još skoro imati pijaću vodu, kiše koje će padati više od šest sati ugrožavaće vojvođanska sela, jer neće biti zaštitnih ograda, posađenih stabala koji će sprečavati spiranje Deliblatske peščare, građani će raditi za 25.000 dinara i teško moći da nahrane porodice....

Ako i kada poprave to „curenje“ na beogradskoj atrakciji, jedino nam preostaje da se zaputimo tamo i uz buku motornih vozila, a uz šarenilo reflektora, zaboravimo da su stomaci prazni, deca bolesna, penzioneri žive od obećanih povišica, a mladi pakuju kofere.

I možda bi se ozbiljnije potresla da znam i verujem da je ovo poslednja glupost koju je vlast u Srbiji odobrila/stvorila/podržala.