Čudo neviđeno, gotovo najveće u Evropi, raspevana fontana na Slaviji, terapiju je pružala čitava četiri dana.
Nije precizno utvrđeno koliko je ljudi u tom periodu imalo koristi od laganih nota i boja milih oku ljudskom.
Ali, zabeležen je broj obolelih od depresije.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije od ove godine, procena je da od depresije u Srbiji pate 419.302 osobe, odnosno pet odsto populacije, što je više od svetskog proseka koji iznosi 4,4 odsto. Plastično to znači da svaka 20. (slovima: dvadeseta) osoba u Srbiji pati od depresije.
Fontana, čija izgradnja je koštala građane Srbije 1,8 miliona evra puštena je u rad 06. juna, a samo četiri dana kasnije počela je da „curi“.
Podsećanja radi, nadležni su u toku izgradnje same morali da menjaju projekat, jer su ustanovljene mane – raspršivanje vode po kolovozu, što bi ometalo učesnike najveće saobraćajnice u Beogradu. Jedan od problema bila je i sama strukturu kolovoza koji nije predviđen za planiranu količinu vode i postojanje preko 400 reflektora i sličnih električnih dodataka. Kažu nadležni da je, nakon uočenih anomalija, sve rešeno i da ne postoji opasnost po ljudske živote.
Pa, da li je?!
Trenutno ne znam da li me hvata depresija zbog uloženog novca na investiciju bez koje su građani mogli ili zbog činjenice da je bezmalo dva miliona evra moglo biti potrošeno baš na lečenje gore pomenute bolesti.
U Srbiji ljudi od depresije oboljevaju nakon traumatičnih događaja poput gubitka posla, bolesti - lične ili člana porodice i, na koncu, nemogućnosti da se zaposle. Svi razlozi su u vezi sa nedostatkom novca.
Depresija se, pak, leči, kažu stručnjaci, i uz muziku, boje i socijalnim angažovanjem.
Te me na zaključak navodi ovaj potez beogradske vlasti, da im je cilj bio da ozdrave naciju, ali, eto, propusti se dešavaju čak i kada je u pitanju 1,8 miliona evra.
Decu ćemo i dalje lečiti SMS-om, Banaćani neće još skoro imati pijaću vodu, kiše koje će padati više od šest sati ugrožavaće vojvođanska sela, jer neće biti zaštitnih ograda, posađenih stabala koji će sprečavati spiranje Deliblatske peščare, građani će raditi za 25.000 dinara i teško moći da nahrane porodice....
Ako i kada poprave to „curenje“ na beogradskoj atrakciji, jedino nam preostaje da se zaputimo tamo i uz buku motornih vozila, a uz šarenilo reflektora, zaboravimo da su stomaci prazni, deca bolesna, penzioneri žive od obećanih povišica, a mladi pakuju kofere.
I možda bi se ozbiljnije potresla da znam i verujem da je ovo poslednja glupost koju je vlast u Srbiji odobrila/stvorila/podržala.
Nije precizno utvrđeno koliko je ljudi u tom periodu imalo koristi od laganih nota i boja milih oku ljudskom.
Ali, zabeležen je broj obolelih od depresije.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije od ove godine, procena je da od depresije u Srbiji pate 419.302 osobe, odnosno pet odsto populacije, što je više od svetskog proseka koji iznosi 4,4 odsto. Plastično to znači da svaka 20. (slovima: dvadeseta) osoba u Srbiji pati od depresije.
Fontana, čija izgradnja je koštala građane Srbije 1,8 miliona evra puštena je u rad 06. juna, a samo četiri dana kasnije počela je da „curi“.
Podsećanja radi, nadležni su u toku izgradnje same morali da menjaju projekat, jer su ustanovljene mane – raspršivanje vode po kolovozu, što bi ometalo učesnike najveće saobraćajnice u Beogradu. Jedan od problema bila je i sama strukturu kolovoza koji nije predviđen za planiranu količinu vode i postojanje preko 400 reflektora i sličnih električnih dodataka. Kažu nadležni da je, nakon uočenih anomalija, sve rešeno i da ne postoji opasnost po ljudske živote.
Pa, da li je?!
Trenutno ne znam da li me hvata depresija zbog uloženog novca na investiciju bez koje su građani mogli ili zbog činjenice da je bezmalo dva miliona evra moglo biti potrošeno baš na lečenje gore pomenute bolesti.
U Srbiji ljudi od depresije oboljevaju nakon traumatičnih događaja poput gubitka posla, bolesti - lične ili člana porodice i, na koncu, nemogućnosti da se zaposle. Svi razlozi su u vezi sa nedostatkom novca.
Depresija se, pak, leči, kažu stručnjaci, i uz muziku, boje i socijalnim angažovanjem.
Te me na zaključak navodi ovaj potez beogradske vlasti, da im je cilj bio da ozdrave naciju, ali, eto, propusti se dešavaju čak i kada je u pitanju 1,8 miliona evra.
Decu ćemo i dalje lečiti SMS-om, Banaćani neće još skoro imati pijaću vodu, kiše koje će padati više od šest sati ugrožavaće vojvođanska sela, jer neće biti zaštitnih ograda, posađenih stabala koji će sprečavati spiranje Deliblatske peščare, građani će raditi za 25.000 dinara i teško moći da nahrane porodice....
Ako i kada poprave to „curenje“ na beogradskoj atrakciji, jedino nam preostaje da se zaputimo tamo i uz buku motornih vozila, a uz šarenilo reflektora, zaboravimo da su stomaci prazni, deca bolesna, penzioneri žive od obećanih povišica, a mladi pakuju kofere.
I možda bi se ozbiljnije potresla da znam i verujem da je ovo poslednja glupost koju je vlast u Srbiji odobrila/stvorila/podržala.
Нема коментара:
Постави коментар