Jedan od onih dana.
Ne, nije PMS, mada bi bilo jednostavnije istom pripisati s(r)tanje koje se dešava u lobanji i stomaku.
Pisale su mi poznanice, FB frendice, one stvarne drugarice i sve sa istom željom - da im malo olakšam proces koji preživljavaju. Ja nemam rešenje. Ja sam sarkastična. Moj plan se zasniva na želji da preživim još jedan dan sa što više osmeha, onih najiskrenijih. I čekam, a jako nisam dobra u tome.
Ali, znam da se svaka od vas može ujutru pojaviti na ulici sa velikim osmehom, iako je noć preplakala, popila bar tri piva ili naterala sebe da pogleda neku glupu američku komediju.
Znam da svaka od vas ima želju da preživi još jedan “onaj” dan.
Znam i da svima vama treba, kao i meni, tek trunka nečije najiskrenije pažnje. Znam i da gledate, kao i ja, tupave holivudske filmiće iracionalno se nadajući happy end-u.
Znam da nijedna neće priznati koliko joj je teško, posebno kada mladunčad odu u krevet i ostanete same sa sobom. Znam ni da nećete priznati da crtkate cvetiće i plešete same dok su deca u školi.
Nećete priznati ni da maštate. Podelićete, možda, citat nekog pisca i pročitati horoskop, tražeći u njemu ono što će vam biti nada za taj dan. Naravno, horoskop mora biti pozitivan. Ako nije prvi ponuđen takav, pa ima ih bar 8.976.341 na internetu.
Sve je to dozvoljeno i sve je to OK. To je proces zaceljivanja, suočavanja i neophodne patnje.
Niko nam ne da uputstvo za upotrebu - kako preživeti prvi dan škole, prvog momka i sex, prvi dan na poslu. Niko te ne upozori da jedino na sebe možeš da se osloniš i za sebe vežeš.
Uglavnom dobiješ lažne savete nesretnih žena koje se kriju iza uloga “velikih majki/kraljica/domaćica”.
I da, u redu je, da se deca sama obuku, spreme užinu, raspreme krevet. Sasvim je u redu, da ti daju prostora. U redu je da kažeš da ne želiš dosadnog prijatelja da slušaš. U redu je reći i da ne volim više. U redu je ostaviti/ biti ostavljen. U redu je i patiti. Samo nemojte druge kriviti, to su lični izbori. I drugi su u redu, sebe popravljajte, ne njih. Nema tog preciznog mehaničara koji će sklopku u vama popraviti. Svi mi nosimo svoj alat i njime baratamo.
E sada, drugo je pitanje koliko smo spretni u toj preciznoj robotici. Sasvim sigurno ćemo nešto pogrešno prespojiti. Ja sam, skromno moje zapažanje, vrlo stručna u tim pogrešnim spojevima. Čini mi se da ne raspoznajem boje.
Ne dugujete nikome ništa, tek osnovno potomstvu, koje neće izrasti u dobre osobe, ako ste vi loše. Nemojte se sakrivati iza lažnih cover fotki na FB ili glumiti super sretnu divu. Budite!
Budite sretne, jer imate razloga za to. U vama je.
I pišite, meni, sebi, osobi koju volite. Recite ljudima oko vas kako se osećate, pokažite emocije. Dobro, nemojte preterivati, možda se zabrinu da terapiju niste popili, ali dajte sebe nijansu više. Nije strašno, boli, ali se preživi, ako vam na istu emociju ne odgovore onako kako želite.
Moje drage Vi...
Нема коментара:
Постави коментар