Deklarativna odbrana Ustavom garantovanih prava

I bi Prajd... Prvi u Novom Sadu... I nije bilo šljokica, perca, leptirića i cveća. Bilo je - tako (to TAKO izgovorite kao da vruć krompir imate u ustima).

Da se na početku razumemo: Ja sam bila i svojim prisustvom dala podršku SLOBODAMA (Ustavom Republike Srbije definisana kategorija). A Ustav je najviši pravni akt jedne države, te bi oni koji se u Srbiju zaklinju i istu "brane" morali da poštuju to "sveto pismo" koji između ostalog nalaže:

Kako je u ovoj državi sve kobojagi, tako je i priča u vezi sa ovom manifestacijom vrlo slična onim koje počinju sa "Bio jednom, jedan...".

Gradske vlasti ispunile su uslov EU i dozvolile/organizovale Prajd pokazujući svetu kako se i Srbija bori za jednakost, kako diskriminaciji nema mesta, kako svaki građanin ovde ima prava i bla, bla...

Pomoćnica gradonačelnika Novog Sada Ljiljana Koković izjavila je da je Grad Novi Sad jedan od brojnih gradova u svetu koji je uključen u obeležavanje 17. maja - Međunarodnog dana borbe protiv homofobije i transfobije (khm, khm..).

I dok ONA to izjavljuje, u Srbiji/Vojvodini/Novom Sadu se dešava stvarnost. Taj famozni skup oivičen je brojnim barikadama. Specijalne jedinice policije dovučene su u Novi Sad iz najudaljenijih delova države, a skup je okarakterisan kao visokorizičan (a jelte, slobode ipak imaju ograničenja)

 (fotografija: Žarko Bogosavljević)

Licemerje je ponovo potvrđeno. Na Trgu republike se danas NIJE slavila sloboda, ni ravnopravnost niti su se povrđivala zagarantovana prava.

Danas smo imali tor, deo oko tora i Srbiju. Bili su tu - predstavnici LGBT populacije, gradske vlasti, mi i oni. I svako je odigrao svoju ulogu. Mahalo se zastavicama, malo, isto toliko je i muzike bilo, govorancije.

Samo je falilo ISKRENOSTI. Nedostajala je stvarna podrška. Nije bilo ŽELJE da se ovo društvo reši zala koja rastu svakodnevno. NIJE! To nije pisalo u scenariju. Za to nisu glumca pronašli.

Prilazi Trgu bili su bili zatvoreni. U dva reda su bile postavljene barikade, ulazilo se samo uz pretres, dobijenu narukvicu i u određenom trenutku. Ako ste omašili vreme ulaska, molim, sačekajte sledeću godinu pa možda uspete da date podršku prisustvom. Iliti više sreće dogodine.

Sa krova zgrade posmatrali su i snimali NEKI, zluradi bi rekli da su to bili pripadnici Službe. To su vam oni koji ujutru "Mirka u pedera pretvore i pošalju na Prajd, da glumi i špijunira".

Ispred tora, iliti pozornice sa koje se svetu šalje slika kako smo eto i mi evropejci, te uz premijerku (LGBT pripadnica) imamo i svesti o seksualnim slobodama, dešavalo se ono što Srbija zaista jeste, ono što ovdašnja vlast (na gotovo svim nivoima) suštinski neguje, podhranjuje i raspiruje - MRŽNJA.

 (fotografija: Žarko Bogosavljević)

 Srbija je sekularna država, ali na papiru. Srbija ima Ustav, samo na papiru. Ljudi su slobodni, samo dok ne pokažu da su drugačiji. Građani su samo dok im vlast to odobrava.

U Srbiji je sve privid. Ovde se živi na komandu, misli po naređenju, govori i sluša (sa) idiota...

 
 

Čist vazduh protiv prodaje gaća

 (drvoredu u ulici Kornelija Stankovića u Novom Sadu; slika preuzeta sa sajta dnevno.rs)

Nisam arhitekta, ne razumem se previše u botaniku, a najmanje sam urbanista... Međutim, imam pluća i dišem, te mi je za taj "predikat" potreban vazduh.

Živim u nekada najlepšem, za mene, gradu - Novom Sadu. Potičem iz porodica koje su ovaj grad i društvo zadužili. Imam šta da baštinim i time se ponosim. Međutim, u poslednje vreme ozbiljno preispitujem ocenu koju dodelih ovoj varoši - najlepši.

Jedan grad čine ljudi, građevine i energija, a posebnost Novom Sadu daje i sama reka - Dunav. Ali kako teče voda, tako se i prilike menjaju. Sve više ljudi odlazi, dolaze drugi, novi, u potrazi za srećom. I ta vrsta migracija je prihvatljiva, neophodna čineći Novi Sad prepoznatljivim mestom susreta. Multikulturalnost ima pun smisao ovde. Bar bi trebalo da je tako...

Nažalost nije...

Neću se baviti svim problemima koje su stvorile razne vlasti, nestručne i bahate. Neću pomenuti ni sav nepotizam po javnim preduzećima, ni burazersku politiku kojom se vode, ni samovolju kojom se aktivno služe.

Izdvojiću da na Keju stoji staklena kutija koja je trebalo turistima najlepše od nas da predstavi (suvenarnica koja nije u funkciji), metalne kioske koji su pobacani po zelenim površinama i pešačkim prelazima (i još ne rade), napuštenu autobusku stanicu (ishod loše procene, nestručnosti i sudskih presuda), nedostatak kontejnera i kanti za smeće, razrušene trotoare i biciklističke staze, nasilno izgurane ivičnjake koji treba da nadomeste neimanje rampi, loše organizovanu gradnju, parking prostore kojih nema dovoljno, jer Grad ne kontroliše neimare - da li su ispunili projekte kada su na placu jedne kuće podigli višespratnicu...

Ali, neću o tome pisati.

Pisaću o vazduhu, iako je ovde magla na ceni. Prodaja iste bi mogla bruto nacionalni dohodak da poveća.

Izvući ću paralelu između dva grada koja mi se baš dopadaju: Novi Sad i Kopenhagen.

Prema Wikipediji Novi Sad zauzima 702,7 km2, a Kopenhagen 526 km2. Vojvođanska varoš broji 1.971 stanovnika po m2, a danska prestonica  6.574.

Uprkos gustoj naseljenosti i manjku kvadrata u odnosu na Novi Sad, Kopenhagen ima 14 parkova, 9 vrtova i botaničku baštu i 2 rezervata sa divljim životinjama (?!). Novi Sad ima, zvanično, 4 parka i još po koji neformalni; nema vrtove i nema botaničku baštu.

Kopenhagen je ispresecan kanalima kojima teče Baltičko more, Novi Sad ima Dunav i podzemne vode. Danci su pored ozelenjavanja gradske i ostrvske površine, počeli sa "izgradnjom" plutajućih šuma. Novosadska vlast umesto oplemenjivanja, bar postojećih, zelenih površina, planira, npr, izgradnju birtije od 300m2.

U Kopenhagenu saobraćaj je regulisan, između ostalog i zelenilom. Da, da, dobro čitate. U automobilskim trakama tako iznenada ili u blizinama raskrsnica "postavljeno" je stablo ili neka druga biljka. Pa ti "kume" divljaj po ulicama.

Prestonica Danske, proglašena je za "Glavni grad Zelene Evrope 2014. godine", pošto je dobila najviše ocene za svoje ekološke inicijative.

Cilj lokalne vlasti je da Kopenhagen 2025. godine postigne "nultu proizvodnju ugljen-dioksida". To znači da oslobađanje ugljen-dioksida iz vozila i drugog sagorevanja bude uravnoteženo sa apsorpcijom tog gasa širenjem zona pod gradskim zelenilom i na drugi način.



(Novo naselje, Novi Sad)

U Novom Sadu ni kružnih tokova dovoljno nema, crveno svetlo se tumači kao uslovno... Ovde se svi u bicikl "kunu", a automobila nikad više. Grad bi i to mogao da uredi po principu parnih i neparnih dana, da poveća drastično cene parkiranja u kritičnim zonama, obustavi saobraćaj u centru, bar sveštenim licima onemogući uništavanje jezgra grada... Ali, kako će onda pojedinci pare za vikendice uzimati, kako će se benefiti praviti kada jednom odu, a hoće, sa vlasti...

U mom gradu stabla su višak. Smetaju... Posadiće stručnjaci starija, lepša, "bogatija", zelenija... U Limanskom parku umesto recimo, novih bilja, neke dodatne staze ili bar nekog terena, gradiće se kafana. Verovatno će se i tradicionalne vojvođanske pljeskavice služiti. Do tog objekta građani će automobilima dolaziti, jer kako će novokomponovane snajke u štiklama po travi gacati. Pa će se onda opet postaviti pitanje parking prostora, đubreta, smrada izduvnih gasova...

Biće to prilika da se nove patike sa zlaćkastim znakom pokažu, prošetaju helanke koje batačiće treba da utegnu, jer jelte ide leto...

Vlast ovde ne mari za preporuku EU, koja nalaže da grad poput Novog Sada treba da ima od 20 do 25% zelenih površina. Mi jedva do 15 dobacimo u pojedinim delovima grada. Da nam nema Petrovaradinskle tvrđave, ni toliko ne bi nagurali.

Novi Sad je jedan od najmanje zelenih gradova Evrope, a u takvo stanje grad je došao zbog kontinuirane nebrige i seče stabala, koja se godinama sprovodi nestručno - (VOICE).

Izveštaji o realizaciji poslovanja Gradskog zelenila pokazali su da je u periodu od 2014. do 2018. godine posečeno ukupno više od 1.700 stabala, pretežno u drvoredima i blokovskom zelenilu.

Prema ocenama stručnjaka, a pisanju medija,  poseban problem predstavlja činjenica da je više od hiljadu hektara prebačeno iz šumskog u gradsko građevinsko zemljište.

Poređenje (još jedno) i pronađi razliku:

 Novi Sad - 702,7 km2 i 1.971 stanovnika po m2.  

 Kopenhagen - 526 km2 i 6.574 stanovnika po m2.

Iz svega iznetog, a u skladu sa najavama da će spratne garaže zameniti drvorede, da će se od parkova vašari praviti, dolazim do zaključka da će Novosađani u narednih nekoliko godina "čist" vazduh udisati iz ventilacionih sistema tržnih centara. Ima ih po broju isto kao i parkova. A vodim se i mišlju da gradski oci uništavanjem zelenih površina i parkova, žele da taj "zaludan" svet, koji bi u istim sedeo i svoju hranu i piće trošio, u šoping molove uteraju kako bi pazare pravili onima od kojih poreze ubiraju. Čist vazduh vs prodaje gaća.

*I za kraj poruka nadležnima: NIJE SRAMOTA AKO NE ZNATE, SRAMOTA JE ŠTO SE PAMETNI PRAVITE! Putujte, ionake naše novce na gorivo trošite, učite, pitajte...