Čist vazduh protiv prodaje gaća

 (drvoredu u ulici Kornelija Stankovića u Novom Sadu; slika preuzeta sa sajta dnevno.rs)

Nisam arhitekta, ne razumem se previše u botaniku, a najmanje sam urbanista... Međutim, imam pluća i dišem, te mi je za taj "predikat" potreban vazduh.

Živim u nekada najlepšem, za mene, gradu - Novom Sadu. Potičem iz porodica koje su ovaj grad i društvo zadužili. Imam šta da baštinim i time se ponosim. Međutim, u poslednje vreme ozbiljno preispitujem ocenu koju dodelih ovoj varoši - najlepši.

Jedan grad čine ljudi, građevine i energija, a posebnost Novom Sadu daje i sama reka - Dunav. Ali kako teče voda, tako se i prilike menjaju. Sve više ljudi odlazi, dolaze drugi, novi, u potrazi za srećom. I ta vrsta migracija je prihvatljiva, neophodna čineći Novi Sad prepoznatljivim mestom susreta. Multikulturalnost ima pun smisao ovde. Bar bi trebalo da je tako...

Nažalost nije...

Neću se baviti svim problemima koje su stvorile razne vlasti, nestručne i bahate. Neću pomenuti ni sav nepotizam po javnim preduzećima, ni burazersku politiku kojom se vode, ni samovolju kojom se aktivno služe.

Izdvojiću da na Keju stoji staklena kutija koja je trebalo turistima najlepše od nas da predstavi (suvenarnica koja nije u funkciji), metalne kioske koji su pobacani po zelenim površinama i pešačkim prelazima (i još ne rade), napuštenu autobusku stanicu (ishod loše procene, nestručnosti i sudskih presuda), nedostatak kontejnera i kanti za smeće, razrušene trotoare i biciklističke staze, nasilno izgurane ivičnjake koji treba da nadomeste neimanje rampi, loše organizovanu gradnju, parking prostore kojih nema dovoljno, jer Grad ne kontroliše neimare - da li su ispunili projekte kada su na placu jedne kuće podigli višespratnicu...

Ali, neću o tome pisati.

Pisaću o vazduhu, iako je ovde magla na ceni. Prodaja iste bi mogla bruto nacionalni dohodak da poveća.

Izvući ću paralelu između dva grada koja mi se baš dopadaju: Novi Sad i Kopenhagen.

Prema Wikipediji Novi Sad zauzima 702,7 km2, a Kopenhagen 526 km2. Vojvođanska varoš broji 1.971 stanovnika po m2, a danska prestonica  6.574.

Uprkos gustoj naseljenosti i manjku kvadrata u odnosu na Novi Sad, Kopenhagen ima 14 parkova, 9 vrtova i botaničku baštu i 2 rezervata sa divljim životinjama (?!). Novi Sad ima, zvanično, 4 parka i još po koji neformalni; nema vrtove i nema botaničku baštu.

Kopenhagen je ispresecan kanalima kojima teče Baltičko more, Novi Sad ima Dunav i podzemne vode. Danci su pored ozelenjavanja gradske i ostrvske površine, počeli sa "izgradnjom" plutajućih šuma. Novosadska vlast umesto oplemenjivanja, bar postojećih, zelenih površina, planira, npr, izgradnju birtije od 300m2.

U Kopenhagenu saobraćaj je regulisan, između ostalog i zelenilom. Da, da, dobro čitate. U automobilskim trakama tako iznenada ili u blizinama raskrsnica "postavljeno" je stablo ili neka druga biljka. Pa ti "kume" divljaj po ulicama.

Prestonica Danske, proglašena je za "Glavni grad Zelene Evrope 2014. godine", pošto je dobila najviše ocene za svoje ekološke inicijative.

Cilj lokalne vlasti je da Kopenhagen 2025. godine postigne "nultu proizvodnju ugljen-dioksida". To znači da oslobađanje ugljen-dioksida iz vozila i drugog sagorevanja bude uravnoteženo sa apsorpcijom tog gasa širenjem zona pod gradskim zelenilom i na drugi način.



(Novo naselje, Novi Sad)

U Novom Sadu ni kružnih tokova dovoljno nema, crveno svetlo se tumači kao uslovno... Ovde se svi u bicikl "kunu", a automobila nikad više. Grad bi i to mogao da uredi po principu parnih i neparnih dana, da poveća drastično cene parkiranja u kritičnim zonama, obustavi saobraćaj u centru, bar sveštenim licima onemogući uništavanje jezgra grada... Ali, kako će onda pojedinci pare za vikendice uzimati, kako će se benefiti praviti kada jednom odu, a hoće, sa vlasti...

U mom gradu stabla su višak. Smetaju... Posadiće stručnjaci starija, lepša, "bogatija", zelenija... U Limanskom parku umesto recimo, novih bilja, neke dodatne staze ili bar nekog terena, gradiće se kafana. Verovatno će se i tradicionalne vojvođanske pljeskavice služiti. Do tog objekta građani će automobilima dolaziti, jer kako će novokomponovane snajke u štiklama po travi gacati. Pa će se onda opet postaviti pitanje parking prostora, đubreta, smrada izduvnih gasova...

Biće to prilika da se nove patike sa zlaćkastim znakom pokažu, prošetaju helanke koje batačiće treba da utegnu, jer jelte ide leto...

Vlast ovde ne mari za preporuku EU, koja nalaže da grad poput Novog Sada treba da ima od 20 do 25% zelenih površina. Mi jedva do 15 dobacimo u pojedinim delovima grada. Da nam nema Petrovaradinskle tvrđave, ni toliko ne bi nagurali.

Novi Sad je jedan od najmanje zelenih gradova Evrope, a u takvo stanje grad je došao zbog kontinuirane nebrige i seče stabala, koja se godinama sprovodi nestručno - (VOICE).

Izveštaji o realizaciji poslovanja Gradskog zelenila pokazali su da je u periodu od 2014. do 2018. godine posečeno ukupno više od 1.700 stabala, pretežno u drvoredima i blokovskom zelenilu.

Prema ocenama stručnjaka, a pisanju medija,  poseban problem predstavlja činjenica da je više od hiljadu hektara prebačeno iz šumskog u gradsko građevinsko zemljište.

Poređenje (još jedno) i pronađi razliku:

 Novi Sad - 702,7 km2 i 1.971 stanovnika po m2.  

 Kopenhagen - 526 km2 i 6.574 stanovnika po m2.

Iz svega iznetog, a u skladu sa najavama da će spratne garaže zameniti drvorede, da će se od parkova vašari praviti, dolazim do zaključka da će Novosađani u narednih nekoliko godina "čist" vazduh udisati iz ventilacionih sistema tržnih centara. Ima ih po broju isto kao i parkova. A vodim se i mišlju da gradski oci uništavanjem zelenih površina i parkova, žele da taj "zaludan" svet, koji bi u istim sedeo i svoju hranu i piće trošio, u šoping molove uteraju kako bi pazare pravili onima od kojih poreze ubiraju. Čist vazduh vs prodaje gaća.

*I za kraj poruka nadležnima: NIJE SRAMOTA AKO NE ZNATE, SRAMOTA JE ŠTO SE PAMETNI PRAVITE! Putujte, ionake naše novce na gorivo trošite, učite, pitajte...