Za svojih 40 godina, na moju nesreću, država me je izigrala mnogo puta. Ista mi je ožiljke trajne ostavila, fizičke, ona mi je porodicu zapalila, zbog nje smo nas petoro Marčića goreli u eksploziji zemnog gasa. Institucije države su mi ubile oca. Zarazile su ga C virusom, jer isti nisu kontrolisali, o koncu država mi je i sina uzela, novorođenče koje je stafilokoku dobilo u porodilištu... Danas se ta ista država ogrešila i o moje drugo dete, moju ćerku....
Danas je država odgovornosti sručila na pleća desetogodišnjoj devojčici.
Iz Rešenja, koje je pristiglo zakonskom zastupniku mog deteta, izneću delove, kao i ko je potpisao obrazloženje. Ne, neću se žaliti višoj instanci, jer ne želim da moja ćerka bude u blizini onih koji su danas izneverili svu decu ove države i izigrali poverenje sve i jednog roditelja koji razmišlja i ne prepušta se stihiji.
Događaj:
20. septembar:
Između 11.30 i 12h moja ćerka se vraća iz škole. U Ulici Đorđa Rajkovića, u blizini placa za oduzeta vozila, njoj se obraća muškarac pitanjem da li je nekada imala momka. Pogledala ga je i odmah počela da ubrzava korak. On nastavlja sa monologom hvatajući se za pantalone, otkopčava ih, pitajući je dalje da li je ikada videla kurac. Ona počinje da beži. Sustiže ženu ispred sebe koja je dopratila do zgrade. Mahnito lupa na vrata i plače. Prepričava mi situaciju, odlazimo na mesto dešavanja (grubo 3 minuta od zgrade u kojoj živimo). Njega nema tamo. Vraćamo se i ja slučaj prijavljujem policiji.
Važno je reći da je dotični bio na oko 2m udaljenosti, preko puta nje, u delu ulice koja nije pokrivena video nadzorom. Nije prišao bliže, a nije mu ni prvi put da presretne devojčicu na ulici.
Nađi je taj dan rođendan bio. Jubilarni, 10.
Dolaze trojica policajaca kojima daje izjavu - prva tog dana data. Policajci ostaju sa mnom ispred zgrade, javljaju nadređenom i govore mi da se čeka JAVNI TUŽILAC. Odlaze.
Dolaze posle nekog vremena druga dva policajca, sada ulaze u stan. Nađa ponovo prepričava - izjava drugi put data. Sa njima obilazimo kvart i ona pokazuje mesto gde joj se manijak obratio, precizira i trasu kojom se vraćala iz škole.
Nije prošlo mnogo odlazimo i u policijsku stanicu. Tamo nas čeka i DEŽURNI radnik Centra za socijalni rad. Daje izjavu moje dete i po treći put.
Taman pomislimo gotovo, kada ono međutim, predveče dolaze nam ponovo "nova" dva policajca i dete po četvrti put prepričava događaj.
Petak je i kraj radne nedelje. A onda ponedeljak.
23. septembar
Zovu me iz policije da dovedem dete u PU u Kraljevića Marka, kako bi po peti put dala izjavu. Dolazimo oko 18h, kada su nam i rekli da se pojavimo. Pada kiša, a kancelarije pomenute institucije ostale u vremenu socijalizma. Jad!
Pretresla je ponovo događaj. Više neće da govori. Stalno ponavlja isto: Oni meni ne veruju, kada ja stalno moram da ponavljam!
Umorna je, plače joj se i meni se plače, jer mi dete iznova i iznova drndaju. Onaj JAVNI TUŽILAC od petka se nije pojavio, ali ni javio. Pitam se da li ga ima uopšte.
Dok je i taj put prepričavala događaj, bio je prisutan DEŽURNI radnik Centra za socijalni rad. Pred njim je prepričavala situaciju. Obaveštavaju nas da će se raditi prepoznavanje. Objašnjavaju nam kako to izgleda, kakve su to prostorije i šta da očekuje.
Da ne zaboravimo, moja ćerka ima 10 godina.
Pre tog prepoznavanja odlazimo iz jedne kancelarije u drugu, gde nas dočekuje novi policajac i, napokon, zamenica Javnog tužioca (jedna od). Sedimo i čekamo. Već je 20.30. I dalje pada kiša i dalje se Nađi plače. Pomenuta gospođa gleda u pisanu izjavu, petu datu, i počinje da mi preslišava dete. U jednom momentu se ista brecnu. Drskim tonom, gospođa sa svojih oko 60 godina, obraća se maloletnom detetu od 10. Ma, važi! Onda je ova majka jednako drskim i vrlo neprijatnim tonom objasnila pomenutoj par stvari. Zamenica JT nestade iz prostorije. Nađa je prepoznala manijaka iza stakla i napokon idemo kući.
24. septembar
Zvoni mi telefon. Izvesna Vladislava iz Centra za socijalni rad zove da mi kaže da moje dete moram dovesti u tu ustanovu da da IZJAVU. Pripremam Nađu za taj odlazak, objašnjavam kako mora da se ispoštuje nekakva procedura, kuracpalac.
25.septembar
Odlazimo u Centar, pomenuta radnica istog bez mog i bilo čijeg drugog prisustva ispituje Nađu. Dete šesti put priča isto.
26. septembar
Javlja se dodeljena nam advokatica po službenoj dužnosti. Zamenica JT Zlata Ristovski vodi slučaj i ona nam je odredila zakonskog zastupnika. Priča taj curetak, rekla bih da je pre koji mesec odbranila pravosudni, kako MORAMO doći u Tužilaštvo kako bi Nađa OPET - sedmi put dala izjavu.
Čitam resorni zakon i tražim svoja prava. Od mlade advokatice tražim da mi objasni zašto ponovo da dolazimo, raspitujem se kog prijatelja kako mogu da zaštitim dete od ovog sranja u koje sam je uvalila misleći da je to najbolje za nju, za svu decu ovog grada, jer ako uklone manijaka bićemo bar malo sigurniji, ono tek mrvu.
Kaže mi, juče svršena advokatica, eto moramo, mi smo svi na istoj strani. Keve ti! Kako? Na kojoj strani, čijoj? Drndate mi dete, ne sarađujete međusobno, nedelju dana treba tužilaštvu da se probudi i onda mi još i objašnjava kako će devojčica koju je presreo manijak biti odgovorna ako se isti ponovo nađe na ulici!
E tu mi je puko film! Bre mater vetru i svima vama politički postavljenim ulizicama! Tužiću vas sve redom zbog maltretiranja! E neću je dovesti u Tužilaštvo, ma nećete je razvlačiti bedni krvožednici, čuvari prava samo onima od kojih korist imate. Moje dete je za vas serijski broj, moje dete vam je potrebno samo u kampanjama kada se u mladost zaklinjete i obećavate boljitak.
I sada je već neki drugi datum, ne znam više ni koji
Ne javlja se prijatelj koji je obećao da će videti zašto pozivaju maloletno lice u Tužilaštvo, iako je već davala izjavu/e. Ne javlja se ni advokatica. Ne javlja se ni ona Vladica iz Centra za socijalni rad, koju sam tražila kako bi mi objasnila zašto je uzimala bilo kakav iskaz od mog deteta.
Ali se javlja lično Zlata Ristovski. Zove me i objašnjava, da eto samo ja dovedem dete, neće to dugo da traje, eto mora se, jer NISU ISPOŠTOVANE zakonske procedure. Da naglasim, da se ista javila, iako je pre toga preko advokatice poslala poruku da se prvo nađemo, pa ipak ne, pa da će doći nekakav poziv, pa ipak neće. A da sestro ZAKON izučiš!
Tražim da se obezbedi posebna prostorija u kojoj će Nađa davati izjavu, milioniti put, a u skladu sa Zakonom. Angažujem novog krivičara koji će je zastupati. Odlazimo u Centar za socijalni rad MESEC DANA KASNIJE kako bi prepričala događaj, a njena izjava će se snimati video i audio. Sa njom će razgovarati psiholog te ustanove.
Mesec dana (oktobar) od događaja Nađa neće da se seća, odbija da razgovara. Daje kratke odgovore. Nezainteresovana je. Ponavljam ima 10 godina!
Danas, 14. novembra stiže Rešenje da je tužba odbijena! Odbijena je, jer je dete, citiram: Baziralo iskaz na pretpostavkama, ni na jedno konkretno pitanje nije dala odgovor, ne seća se, odgovara da ne zna... Te se osumnjičeni ne može teretiti za krivično delo polno uznemiravanje iz člana 182a stav I krivičnog zakonika.
Rezime: "Zbog" mog deteta Tužilaštvo ne može da radi svoj posao!
A sada JA:
Zašto je Tužilaštvu trebalo nedelju dana da se pojavi? Gde su bili svi ti čuvari zakona? Kakve su to NEPRAVILNOSTI uočene? Hoće li po službenoj dužnosti neko biti gonjen zbog istih? Kako Vas sve u Tužilaštvu, bre, nije sramota?! Dete od 10 godina je to koje je preživelo traumu prvo od manijaka, a onda od Vas? Šta je sa svim izjavama koje je davala, prepoznavanjem, video snimcima? I opet, KAKO VAS NIJE SRAMOTA?!
Ko će odgovarati iz Centra za socijalni rad, jer mi je dete pozvano i saslušano bez ikoga prisutnog? Gde je sada ista ona gospođa koja je trebala zakon da sprovodi, ustvari da li je postupala po istom? Ma gde je, bre, šefica te famozne institucije? Hoće li ona snositi posledice za propuste kao odgovorna?
Kako vas nije sramota od vas samih da mi objašnjavate kako moje dete od 10 GODINA mora biti preciznija u opisu traumatičnog događaja koji će pamtiti, a koji joj je obeležio rođendan!
A sve vas koji se koristite državom: jeblo vas Kosovo, Rusija i srbovanje, jebli vas murali kojima prikrivate jad, kupujete diplome, tetke vam iz Kanade daruju stanove, bolesnici sa F dijagnozama urušavaju sve vitalno, nekada što je bilo, jebli vas svi sendviči, radna mesta po javnim preduzećima, osuđeni ratni zločinci u poslaničkim klupama, jebli vas oni koji laju protiv vlasti, a ispod žita izvlače pare iz državnih "kombinata"... Teški čemer je ovo društvo, i to ono koje drka na parove, finansira razne Mitroviće, aplaudira na otvaranju tunela...
I svi vi koji ćutite i dopuštate: da oni jaki i ne baš mnogo pametni uteruju strah po ulicama, da vam prete otkazima, ali i vi koji se uvlačite u dupeta političkim abonentima, čak i samom sekretaru u MZ, pa svi ste vi danas odgovorni za ovo rešenje!
Svi ste VI danas mom detetu od 10 godina objasnili da ovo nije njena zemlja, ovo ovde nisu ljudi. I samo ćutite i dozvoljavajte, trgujte i kupujte, doći će na red budućnost vašeg deteta. I nećete imati šta da mu ponudite, jer dozvoljavate da fašisti, oni prikriveni, ali i ovi uvijeni, određuju sa koliko zareza, stilskih figura i kojim tonom treba prepričati traumu.
Sutra ćete možda baš vi biti na listi izvršitelja, možda će pacov iz Dunavskog parka baš vašem detetu u kolica ući, možda ćete baš vi sutra trebati zaštitu države... I znate šta, NEĆETE JE DOBITI, jer ste vi ništa državnom aparatu!
I da ne ostanem dužna, manijak je i dalje u pritvoru, jer je tužba druge devojčice prihvaćena, ali prvo ročište koje je trebalo da se održi, eto nije, jer su morali sudiju da menjaju. Ovo je olakšavajuća okolnost, manijak je sklonjen sa ulice i biće sudskog postupka. U međuvremenu su se tri majke javile i objasnile kako se i njihovim ćerkama isto desilo, ali one nisu htele da uvlače njih u ovo u šta sam ja! Bile su pametnije!
I ovaj deo ne menja činjenicu da je moje dete u očima države odgovorno zašto Tužilaštvo ne radi svoj posao! E neće da može, jebi se Državo!
