Projekat makaronsi

Projekat za ovaj vikend, ujedno i vežba fine motorike uz plitko disanje i treniranje strpljenja - Makaronsi.

Sve je počelo željom za slatkim. Ne, kupovna čokolada nije te teksture koju osetim na jeziku dok prebiram po glavi šta bih jela. Ne, nije ni kolač s višnjama, on je "običan". Trebalo mi je nešto u čemu ću cela uživati. I setih se ovih divnih kolačića. Ne, i nije mi odmah palo na pamet da sam,  praveći ih prvi put, obećala sebi da to iskustvo neću ponavljati, jer su isti završili u kanti za smeće.

Odmerila sam sastojke, ali kako je ovo drugo iskustvo ono mora biti drugačije, zato sam izvagala orahe umesto badema. Nisam ih kuvala, ni ljuštila ni hladila... Ni Sveti Gral prinosila. Samo sam ih samlela. Dobro, nije to bio jednostavan posao, jer sam pokušala da ih izmrvim u za to nepredviđenom aparatu. Zatim sam pola sata vadila sve iz kuhinjskih elemenata dok nisam pronašla mašinu za mlevenje... dobro, više je to mašinica. E tu sam prvi put testirala strpljenje.

Pršte orasi, mašinica se pomera, a ja u fazonu kako posao slastičara uopšte nije lak. Još se ne nerviram, uspevam da sačuvam nerve do sledeće faze. Merim samleveno, dodajem šećer u prahu i već imam bar tri činije prljave. Mislim da se ti sudovi prljaju sami od sebe. Tada se osećam kao onaj tata iz reklame za tablete za mašinsko pranje posuđa.

Razdvojim belanca od žumanaca i počnem da mutim. Dodala sam malo soli pa šećera i šne počinje da liči. Pa jupi, samopouzdanje mi je u "zenitu". I taj korak prođe bez sremačkog prekora. Povežem suve sastojke sa ulupanim belim snegom i duboko uzdahnem.

Trebalo je potom potpuno smireno i opušteno iscrtati polulopte na papir za pečenje, koji je postavljen u tepsiji. Nemam poslastičarsku kesu! Ok, samo smireno, poslužiće i ova za zamrzivač od litre. Dobro je, spustih sopstveni puls za manje od minute.

Istiskujem masu na papir te malo vrtim samo ručni zglob, malo se cela vrtim oko tepsije, pokušavajući da što preciznije te polutke napravim. Onda se setim, da je gore pomenuti tata iz reklame, imao nekakav špric za to. E ženo nespremna, a poslastičara se igraš!

Sudovi se rađaju kao da normu treba da ispunim. Istresem svu masu, napokon na papir i sa olakšanjem, jer od 40 i kusur samo petina liči na Kaspera dobrog duha, se odmaknem i shvatim da sam zaboravila mustru da "metem" ispod papira u tepsiji. Okej, nije važno što sam dva sata utrošila tražeći čašu prečnika 3 cm, što sam iscrtavala pravilne krugove na beli papir kako se ne bih stresirala... Taj beli papir sa krugovima mu dođe kao oni podmetači što deca u nižim razredima koriste kada pišu u "prazne" sveske.

Pogledam tepsiju i samouvereno potvrdim sebi da bolje ne bih ni sam tim išaranim papirom uradila. Dok su se makaronsi budući sušili, počeh fil da pravim. Slatka pavlaka, vanila, narandža, šećer... Kuvam. Hladim. Opet miksiram.

Fil gotov, masa čeka svoj termin u rerni, ja sedim... Ne, ne perem sudove. Oblačim jaknu i silazim ispred zgrade, jer za savršene kolačiće treba savršeno suvo lišće za dekoraciju kada ih budem fotkala, kako bi se hvalila.

To vam je tajni sastojak - misliti o dekoraciji nečega što ni ne znate da li će uspeti. No, mora se biti spreman i na mogućnost da uspe.

Vreme je za rernu. 13 minuta čučim ispred nje i čekam onaj magični prsten da se pojavi. Osećam se kao Frodo. Nikada da iscuri vreme, a da bih nestrpljenje svela na minimum podsetim se da se oni starinski kolači sa višnjama peku dok se boje u rerni ne rastope, fil sa orasima za oblatne se kuva onoliko koliko stranica ima prvi deo romana "Tihi Don"...

Napokon! jedva ispravih kolena, jer čučanje ispred rerne nije baš zgodan položaj za ovu gospoju.

E baš! Nije napokon, sada oni treba da se ohlade. Dobro, popiću kafu, opajaću kuću, nahraniti mačke, krastavce u turšiju staviti, pogledati seriju...

Vreme je ipak relativna stvar!

I došao je trenutak istine - uspeli su, za moje standarde! Nije da će mi francuski kuvari dati desetku, od italijanskih neću tražiti mišljenje. Te estete, ma... Važan je ukus, a ovaj je savršen.

U tepsiji - 46 polutkica; izvađeno - 42; nafilovano 38; u kutiji ostalo 34... Degustacija je majka kvaliteta!

Moji savršeni takvi nesavršeni makaronsi!Ne smem ni da pomislim kakvi će biti kada se setim da upotrebim mustru, špric ili bar ozbiljnu poslastičarsku kesu ;)

 RECEPT:

120 gr šećera u prahu
100 gr mlevenih oraha
supena ravna kašika kakaa
2 belanca
prstohvat soli
70 gr kristal šećera

Fil:

100 gr slatke pavlake
rendana kora od pola narandže
20 kapi ekstrata od vanile
2 žumanca
25 gr maslaca

+ kada ste sve skuvali u slatkoj pavlaci i kada se fil ohladi, dodati još oko 50 gr hladne sl.pav. i izmiksati u čvrst sneg.

PRIJATNO!