Samo da Ti država ne zatreba

Država je organizacija koja ima monopol vlasti u određenoj društvenoj zajednici, postavlja se kao sila iznad društva radi zaštite poretka. Država kao organizacija u klasnom društvu zastupa prvenstveno interese vladajuće klase, ali svojim delovanjem obavezna je da štiti interese ostalih delova društva. (Vikipedija).

Pojedine delove ove definicije Aleksandar Vulin je preozbiljno shvatio, doduše, u većini je omašio suštinu, te je sebe izdigao iznad vojske i u kult pretvorio. Ni mnogi drugi, manje poznati, politički abonenti nisu daleko odmakli u istim željama. Što i ne bi toliko strašno, da politika u Srbiji nije poput panoramskog točka, te se s vremena na vreme smenjuju poznati nam likovi. Razlika je samo u količini kose na lobanjama političara i broju propalih koalicija, koje se u zavisnosti od rejtinga u datom momentu stvaraju na uštb sopstvenih načela i krovnih platformi stranaka koje predstavljaju.

No, to već sve znamo i ništa novo nisam izrekla. Ono što je meni neshvatljivo je da se Ti građanine, koji plaćaš poreze istim tim pretplaćenim vlasnicima opevanih laži, ne buniš. Što Ti ćutiš i trpiš.

Da, želudac boli kada je prazan. Loša je i krvna slika kada se ne unose hranjive materije. Ali, kaži mi Ti, koji rintaš za njih minimum pet lezilebovića, koliko hleba mesečno kupiš, vodiš li decu na more, a da ne razmišljaš koliko dugo ćeš posle istog jesti masti, koliki ti je pritisak kada ti na poslu, politikom, a ne umećem, postavljeni šef izda naređenje, ne zadatak radni već izričitu naredbu na koju nemaš prava da se pobuniš?

I ovo su Te već pitali, a ti odgovorio da može i gore ili da treba da ćutiš, jer ćeš trpeti posledice, ako se buniš. Iako znaš da imaš prava, politika straha je najjače oružje koje koriste svi oni koji imaju neki oblik vlasti, od Mesne zajednice do predsednika Republike. Od kadrovskih šefića do šalterskih radnika u kancelarijama državnih preduzeća. Ti si građanine to dozvolio, možda si i ti jedna od onih vazda nadrndanih teta šalteruša, koje kući nose minimalac, ali imaju sindikalnu potvrdu pa će deci patike kupiti na 2.364 rate i sigurno platu, jer, jelte rade u državnoj firmi.

Ispričaću ti moje iskustvo, sa Tobom i Njima. Ne želim da ti se isto desi, ni tvom ni bilo čijem detetu. Želim da veruješ da će te Država zaštititi, tvoje dete, u koje se kune da je budućnost iste. Ali, ja to samo želim...

Petak, mom detetu treba taj dan da slavimo 10- ti rođendan. Prvi jubilej, prve dve cifre u životnom veku. Radost...

Ali ne! Moje dete će isti najviše pamtiti po broju policajaca koje je upoznala taj dan, jer je napadnuta po povratku iz škole, u podne, u širem centru Novog Sada. Isti manijak je dan ranije presreo još jednu devojčicu.

Neću vam prepričavati ostalo, mučno je. Na sreću, njih dve su dobro, bez fizičkih povreda, o traumi ne želim i nisam stručna, samo sam roditelj. Roditelj koji se obratio Državi za pomoć. Roditelj koji je želeo da veruje da Država ima sistem kojim će zaštititi baš tu "njihovu budućnost".

Država je pokazala da je samo politički poligon za nesposobne, one koji nisu prošli inkluzivni program, jer u njihove vreme isti nije postojao, a nije bilo ni mesta u "specijalnim" odeljenjima osnovnih škola.

I to znaš, ali ovo ne znaš...

Pripadnici novosadske policije su reagovali upravo onako kako se veruje da treba da rade. Bili su profesionalci, prijatelji mom detetu, empatični i puni razumevanja. Pojedini su pružili ruku detetu kao sebi ravnom. Upravo ONI su jedino bili LJUDI.

Tužiteljka... Pa ... eto neću o njoj ni reč. Ali ću citirati resorni zakon: Javnog tužioca, na predlog Vlade, bira Narodna skupština na period od šest godina i može biti ponovo biran. O predloženim kandidatima za Republičkog javnog tužioca pribavlja se mišljenje nadležnog odbora Narodne skupštine.Vlada predlaže Narodnoj skupštini jednog ili više kandidata za izbor na funkciju javnog tužioca. (paragraf.rs)

Iako bi trebalo da je  Javno tužilaštvo samostalni organ koji goni učinioce krivičnih i drugih kažnjivih dela za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti, i preduzima mere za zaštitu ustavnosti i zakonitosti, biće da gore pomenuti loši đaci, koji su "karijere" u političkim partijama izgradili, ipak biraju ko će štititi interese Tebe i Tvoje porodice.

Količina "izgubljenih u prevodu" od petka do danas je neverovatna. Dete koje je maloletno prepričavalo je događaj milion puta, dok je na relaciji tužilaštvo - policija - centar za socijalni rad igra gluvih telefona. I da tu ne bude kraj, Tužiteljka se nadrnado, oholo i u skladu sa godinama žene u klimaksu, u 20.30 (ponavljam maloletno lice posle traume treba da prepriča ponovo šta joj se desilo) breca i besni na moje dete. Ne besni na manijaka koji spopada decu pokazujući im muški polni organ (za koju bih ga rado na Miletića obesila i svakom prolazniku po iglu dala kako bi proverili da li je isti od mesa).

Nisam ostala bez teksta. Rekoh joj šta sam imala, posle čega je ona ostala bez reči.

Nesposobnost i neozbiljnost Države se tu pokazala do srži. Da tri institucije, njene, ne sarađuju kako razum nalaže, da se ne zna ko koga i za šta treba da obaveštava.... Pa Majko Državo, manje po kafanama banči, više decu hrani, uči ih saradnji.

Bitno je da nam je ministar unutrašnjih poslova gari koji je ižickao doktorat. Ogrezao u kriminal, malo samo ukrao, ne, nije puno, procenat maznutog teksta za disertaciju je tu do prve dvocifrene brojke. Predhodnik mu zapeva po diplomatskim skupovima, valjda umislio da je mečka Mara.

I svi ti politički nameštenici sasvim su podobni glavnom koji živi u nekoj svojoj Nedođiji, a imaju tapiju na živote naše. Samo da predsednica parlamenta republičkog ne umisli da je alhemičar, e onda odosmo u .... Honduras i to onim letećim automobilima koje ćemo u zamenu za svinjske papke dobiti.

Umesto onih obećanih plata od 500 evra, svilenih negližea i kavijara, ministri, bar ovaj kradljivac bi mogao ljudima, koji hapse i sa ulica sklanjaju manijake i kriminalce, da obezbedi papir i tonere za štampanje, da izveštaje imaju na čemu da predaju, a ne da se "snalaze". Umesto onih kineskih policajaca, koji su juče prvi dan na ulicama Novog Sada proveli u obilasku lokacija, gde turisti uglavnom borave, (vest sa sajta novisad.com), mogli su domaći šetati, a da, nema ih, tako nema ni tog "umesto". Ministar "malo kradem i za isto ne odgovaram" bi mogao da se potrudi da naše valjane ljude zadrži, a ne da isti napuštaju zemlju čim im se prilika ukaže, rade dodatne poslove i sa nestrpljenjem čekaju 5.000 dinara povišice.

I svuda je isto. Sve institucije države, koji su tu za Tebe, su u istom problemu. Zakazivanja kod specijalista... pa , znaš i sam. Lakše do dilera dođeš nego do kontrolisane terapije. O lečenju dece... ma ne, neću, jer tu neću pronaći nijednu reč koja nije nepristojna.

I dokle ćeš da ćutiš i ponavljaš dobro je da nije gore? Dokle će oni koji su u poslaničkim, ministarskim i sličnim foteljama nabrekli i jedino u njima nekakvo radno iskustvo stekli, Tvoja prava Ustavom garantovana, kršiti i krojiti? Da li i Tvom detetu treba slična trauma?

Samo da Te podsetim na analizu stručnjaka koji su objasnili da punih pet meseci  u toku godine Ti radiš za državu, odnosno za poreze koje treba da platiš. Preostalih sedam zarađuješ za sebe i svoju porodice. Država nema svoj novac, ona raspolaže samo novcem poreskih obveznika koji je pre toga uzela kroz porez. Dakle, bilo šta što država plaća - od isplate penzija do plata zaposlenima u javnom sektoru, kao što su nastavnici u školama i medicinske sestre u bolnicama, do izgradnje novih i rekonstukcije postojeći ulica, to sve zapravo plaćamo Mi, svaki dan kad odemo da kupimo nešto u prodavnici mi plaćamo porez, svakog meseca kad nama legne plata od poslodavca, mi plaćamo veliki deo poreza (deo vesti sa N1).

I nije ti to dosta? Da, nije privatnik političar, ali jeste. Jeste, jer finansira one koji "malo kradu", "malo zakone zaobilaze" olakšavajući njemu ličnu korist. I Ti to podržavaš, svojim ćutanjem, sklanjanjem pogleda i okretanjem glave.

I samo Ti želim da ti ne zatreba pomoć Države, jer si ti za nju tek nužno zlo čija krvna zrnca je već preprojala.

A znaš postoji u Evropi jedna zemlja, tu na oko 2.000 km, zove se Švedska u kojoj je, primera radi, poslanicima zabranjeno da upošljavaju asistente ili savetnike. Državni stanovi u kojima odsedaju isti su oskudno namešteni, a ako žele da im tu žive i partneri ili supružnici, to moraju da plate. Ja znam ovdašnje koji su službenim vozilima i o trošku građana putovali na letovanja, u ista trpali kupus za zimnicu, a bilo je i "ustupanja" automobila javnih firmi raznim švalerkama i kumovima.

"Nema smisla da imamo neke posebne privilegije, pošto je naš posao da predstavljamo građane i okolnosti u kojima oni žive. Može se reći da je naša privilegija što radimo taj posao i imamo mogućnost da utičemo na smer u kom će zemlja ići", rekao je jedared vrlo skoro švedski poslanik Per Arne Hakanson (Blic, 2019).

Ovo ovdašnji političari, sitni i oni kao važniji, nikada neće izustiti. Jer, oni su Država, oni su kult, oni su ti koji se pozicija i cenzusa vataju, jer drugo ne umeju. Strašnije od toga je što ne znaju šta da rade na tim funkcijama, ali vole ih, vole više nego što Ti možeš sebe.

Želim da verujem da će svi oni koji su mom detetu olakšali nastaviti sa borbom protiv propalica, da će ljudima vratiti poverenje u instituciju i postati vidljiviji od "malo kradem" ministra!

Svom detetu i sebi želim da to iz Srbije ne gledam. Da ne svedočim nijednoj novoj svinjariji Države, već da se negde u nekom drugom sistemu čudim normalnosti.