Mimikrija na srbijanski način

E, pa vreme je.... Vreme je za... proleće, ono stvarno: zeleno, sunčano, nadom okupano...

I dok se visibabe u buketićima nude prolaznicima, vireći iz kanti bakica na najfrekvetnijim mestima, sličnog autfita građanima se nude stanački pijuni pružajući im kofe laži i prevara, a sve pod izgovorom da je vreme da mislimo na svu našu decu. Za razliku od visibaba, koje i zamirišu ponekad, ovi u belim vetrovkama, pozelenelih lica (valjda i njima muka što moraju kapilarne glasove da sakupljaju) ne mogu se tim kvalitetom pohvaliti.

Za koji dan će svako naseljeno mesto u Srbiji biti izlepljeno novom hartijom sa koje će vrištati predizborni slogani. Po pravilu, ali i navici, mnogi će biti maznuti. Ovo je Srbija u kojoj jedino narod pokazuje kreativnost i to onu ekonomsku, kada treba da prespoji između dve plate/penzije. Sa političarima to je već druga priča.

Po ustaljenom receptu i lošim proračunima, uzdajući se u slabo pamćenje življa, prepisaće ili bar modifikovati poruke kojih smo se, vala baš, naslušali od 1990. do sada.

Simpatično mi je koliko se, u tako bitnom periodu za jednu političku stranku, ne razmišlja o "recitaciji" koju će zapevati minimun 45 dana. No, njiNa stvar, što bi se kaz'lo. Ono što je meni zanimljivo je što u samom startu predizbornih dešavanja imamo već dva plagijata, bar tako tvrde pojedini, a zabeleženo je i u medijima (da se izguglati).

"Pokret SNP Naši optužio je Srpsku naprednu stranku za krađu predizbornog slogana "Za našu decu", s kojim će SNS izaći na predstojeće parlamentarne izbore. Taj pokret najavljuje tužbu zbog povrede autorskih prava i akciju lepljenja plakata upravo s tim sloganom. SNP Naši su slogan "Za Našu decu" koristili u kampanji za vanredne parlamentarne izbore, održane 11. maja 2008. godine" (N1,19.02.2020)

Koalicija oko LDP-a je na vanrednim parlamentarnim izborima 2014. koristila slogan "Vreme je" (izborna lista ove koalicije bila je "Čedomir Jovanović - LDP - BDZS - SDU"). Danas se na društvenim mrežama može videti da isti slogan koriste okupljeni u formaciji "Vojvođanski front". Da li će ga koristiti i u samoj kampanji, videćemo nakon što im lista bude prihvaćena i zvanično uđu u trku.

Kao što napisah, nije na političkim partijama u Srbiji da budu kreativni, njihovo je da nas uvere... da im ne verujemo. Ne mogu da ozbiljno shvatim nijednog predstavnika tih interesnih grupacija. Ne zato što ne želim, matere mi želim, ali, drugovi, ne možete da maznete slogan, a onda da tvrdite da ne treba da brinem o budućnosti svog deteta u ovoj državi. Pa, kradete budućnost svakog dana.

U preizbornom periodu, kada drugovi i drugarice iz takvih kombinata jedino nešto i rade, bilo bi zgodno da bar pokažu žuljeve na rukama od nošenja džakova zalud štampanih flajera. Da bar tada iznađu ono malo ljudskosti u sebi, koje su zatrpali benefitima po javnim preduzećima, da speru savest, jer ostaju bez duplih mandata, da pokažu da nisu sasvim izgubljeni u prostoru i vremenu....

Ali ne... Važno je potpise sakupiti, ako treba, a treba, kupiće ih. Jer ovde je ostalo taman dovoljno birača koji će prazan stomak, a pojedini i lobanju, privremeno zapušiti paketima osnovnih namirnica, progutaće obećanja kao lilihip i popiti praznu priču kao da je nektar.

E, tu su jedino kreativni svi ti okupljeni u političkim organizacijama. Verujem da su izračunali da im se više isplati da se "razbiju" od posla: pozivaće sve redom za potpis kako bi listu kandidovali, moliće narod za glas kako bi prešli novopostavljeni cenzus, a ako treba i leđa će masirati napaćenom stanovništvu, ali samo u tom pre izbora periodu. Matematika je, kažu mnogi, a ja im verujem, egzaktna nauka, pa lakše je 45 dana raditi, nego li onih 3 godine nakon osvajanja i ustoličenja.

I da se vratim na početak, u državi u kojoj se krade dostojanstvo ljudima svake 32 sekunde, nije za očekivati da neće ni pišljivi slogan za kampanju ukrasti. U državi, u kojoj sveto ništa nije, ne treba se nadati ni da će poštovati pamet i razum birača.

Jednom je jedan rekao: dozvolili smo devedesete, zar mislimo da ćemo proći nekažnjeno... E, to je jedini slogan koji bih danas pohvalila da se iskopira, jer je naša surova realnost. Dozvolili smo sve ovo.


A evo nekih od slogana koji su obeležili višestranačje u Srbiji od 1990. do sada:

*Izbori za predsednika 1990. godine
    "Sa nama nema neizvesnosti"; "Srbija se saginjati neće."

*Parlamentarni izbori 2000. godine, slogani DOS - a:
 "Lična skromnost i poštenje", "Briga za državu i naciju", "Ko, Koštunica", "Vojislav Koštunica, čovek iz komšiluka"

*Izbori za predsednika 2002. godine
"Kao što narod kaže, Koštunica".

*Izbori za predsednika 2003. godine
"Radikalno bolje".

*Parlamentarni izbori 2008.
"Za evropsku Srbiju” (DS-G17 plus-SDP-SPO-LSV)

*Parlamentarni izbori 2014. godine, koalcija SNS, SDPS, NS, SPO, PS.
"Budućnost u koju verujemo."

*Parlamentarni izbori 2016. godine, SNS
"Srbija pobeđuje"

I meni jedan od ubedljivo najupečatljivijih (i najlicemernijih) bio je 2000. godine, kada nam je sa plakata Vojislav Koštunica poručivao: „Ko uvek sme da vas pogleda u oči? Koštunica.” . Sada već zaboravljeni Vuk Drašković je 1997. godine, kada se upustio u predsedničku trku, koristio poruku „Jedan za sve”, pokušavajući da pridobije birače svih drugih opozicionih stranaka, koje su bojkotovale izbore. Tu je još i Bogoljub Karić koji je bio „čovek budućnosti”, Dragoljub Mićunović „ozbiljan državnik – naš predsednik”, Milutin Mrkonjić „naš drug – dela govore”, Čedomir Jovanović – „Život je zakon”, a Marijan Rističević – „Ne dam zemlju za fotelju”.

Boris Tadić nam se preporučivao porukama „Budućnost odmah”, „Za jaku i stabilnu Srbiju”, „Za evropsku Srbiju”, a Tomislav Nikolić porukama – „Realno”, „Svim srcem”, „Da, moguće je”. Tadić i Nikolić su 2004. godine imali skoro isti slogan, Tadićev je bio: „Samo napred”, a Nikolićev: „Napred, Srbijo”. (izvori: Politika, Telegraf)