Inficirana demokratija

U ovoj, po treći put, drugoj ključnoj sedmici ne mogu više da razumevam poznanike, prijatelje, familiju, koja me stalno opominje kako ovo nije vreme za demokratiju. Jer, pandemija je, nevidljivi neprijatelj napada, te nije umesno da postavljam pitanja i iznosim mišljenje. Do sada sam razumela da izolacija i zabrane, raznih vrsta, izazivaju u ljudima najgore, da je strah najmoćnije oružje i blokator, ali evo sada više ne mogu. Eto neću.

Demokratija je ozbiljno obolela. Inficirana je mnogo opasnijim virusom od ovog aktuelnog. Zaključavanje svih od 17 do 5h, i starijih od 65 na 24h, predstavlja ozbiljno kršenje Ustavom garantovanog prava. Jeste, isti predviđa da se kretanje može ograničiti, ali ne ovako i ne na ovaj način.

Od starta je sve pogrešno. Pogrešno je, jer pravila uvode, postavljaju i sprovode pogrešni. Vanredno stanje uvedeno je protivzakonito, predsednik države kao potencijalni zaraženi ne sedi u nekoj izolaciji poštujući propise, epidemiolozi i ostatak, jelte, stručnjaka od "crkoh od smeha" preko "sram vas bilo novinari" dolaze do "sve ćemo vam kazati, ali postavljate neadekvatna pitanja".

Nemoguće je očekivati da narod može da se osloni na državnike koji krše zakone, koji manipulišu situacijom, koji se vode rejtingom.

Kada mi je dete bilo malo, tek je prohodala, jedna divna pedijatrijska sestra mi je kazala kako ono gleda šta i kako radim, a ne šta govorim, i na to se ugleda. Ja sam, joj kao roditelj, kao "vlasnik zakona" u njenom svetu, uzor i ono čemu ona veruje.

Nažalost, dobar deo Srbije je tek prohodao. Nažalost, u pogrešnom trenutku, za nas koji trčimo.


Sada su na naplatu došle kupljene diplome, sada se testiraju sposobnosti stečene na raznim, na frku stvorenim, kursevima određenih ministarstava...

Svi punoletni će dobiti po 100e pomoći... "Da li vi znate koje su to pare?!". E, znam, znam, nikakve, dva računa i pakovanje mesa. A tih 100e su novci građana koji su ih prvo upumpali u budžet.

Ono što mene najviše plaši je sutra, koje će sasvim sigurno doći. Kako će naš zdravstveni sistem izdržati nove bolesti, a koje će biti posledica ovog zaključavanja u kuće? Da li će država morati bankrot da proglasi? Da li imamo dovoljno psihijatara? ...

Kako će na nas uticati sve ove stihijski, a ne planski, donete odluke?

Demokratski je pitati i dobiti odgovor. Ali, demokratija boluje. Partijska diktatura je, u naletima, samo teški udarac u pleksus, a u većini atak na zdrav razum.

Sada profitiraju jedino i isključivo oni koji nastavljaju svoj rad na crno. Po pravilu su to oni najbučniji u očuvanju lika i dela predsednika države. Oni su ti koji su najveće patriote i koji se kletvi hvataju u nedostatku argumenata. Te iste patriote ne plaćaju poreze državi koju "štite" od mene. Te iste patriote tvrde da treba da se pojačaju mere, a svi do jednog propusnice obezbedili. I nisu oni krivi, kriva je Partija koja im je objasnila da je sasvim OK ukrasti, slagati, prevariti...

Lopov uvek misli da su svi lopovi, a čovek bez stava, da isti niko nema.

A znate li da kladionice rade? Rade, doduše tiketi se uplaćuju preko menjačnica. Istini na volju, ispoštovale su se mere zaštite, te između tete koja radi u istoj i klijenta nalazi se staklo, novac ide u fiokicu i nema kontakta. Tako se možda moglo svašta drugo rešiti. Ili nije baš isplativo za većinu.

A znate li da kada dobijete novac iz inostranstva isti ne možete u stranoj valuti da podignete. Kako kažu vlasnici menjačnica, a i u bankama, država im neće "obezbediti" evre koje isplate. Da ne govorim o lošem kursu i toj vrsti krađe.

Mene ne brine ta bagra, mene brinu socijalno ugroženi, žrtve nasilja, beskućnici, zdravstveni radnici, ne oni koji su politikom stigli gde jesu i ne oni sa diplomama stečenim za jedno tromesječe. Brinu me prodavačice i poljoprivrednici, stočari i radnici na gradilištima... Plaši me budućnost u ovoj državi.

I dok sedim zaključana, na nedemokratski način odlučeno, slušam savete kako da se usavršim, kako jezik strani da naučim. Eto ne mogu, jer nisam ja od tih kojima će poslušati savet partije kada treba da se piški i kada se mleko kupuje.

Ne mogu da me uvere da se virus razbudi u 17h i onda krene da luduje. Ne mogu da me uvere da znaju šta rade, jer se svakim danom dokazuje nesposobnost i nestručnost.

I dragi moji prijatelji, familijo i poznanici, da me manete vaših saveta, jer uistinu oni i nisu vaši, samo su vam ponavljani toliko puta, da ste zaboravili, paralisani strahom, da mislite svojom glavom.