Auslenderskih, ali ne i gastarbajterskih, 730 dana u Berlinu, mojih. Ne hvata me nostalgija, nemam potrebu da se vratim u matičnu mi državu i prihvatila sam da je ovde jogurt obrok, a ne deo istog. Integracija nas, pridošlih od kojekuda, sa kojekakvim željama, u nemački sistem je zanimljiv proces. Ni malo nije lako, pogotovo ne jednostavno, ali zarad boljeg života valja se potruditi, malo se promeniti i prilagoditi se ovdašnjim životnim navikama.
Svakim danom Berlin volim više. Ovaj grad i ja gradimo posebnu vezu, pogotovo jutrima, kada biciklom pregazim 12 km raznih puteva, odlazeći na posao. Berlin odiše slobodom, a na koju mnogi nisu navikli ili pak dolaze iz sredina u kojoj se zna ko decu rađa, a ko otadžbinu puškom brani. Za takve nije ovaj grad, ali opet su tu. Znači, ume ova metropola da promeni i najtvrđe persone.
Berlin nije industrijski grad te se zato i našao na 189 (od 401) mestu liste nemačkih gradova u kojima je najbolje živeti. Visoka stopa nezaposlenosti, skupi stanovi i osrednja kupovna moć oduzeli su dosta poena glavnom gradu. Ali se zato odlično kotirao - 2. mesto, po zelenim površinama, izletištima i dosta sunčanih sati. Ovo su podaci iz studije koju je sproveo Institut Prognos. Studija je imala 53 kategorije, a za svaku kategoriju gradovi su dobijali poene i što više poena, to je bolja pozicija na ranglisti.Birokratija i tete - šalteruše
U prvoj godini života u Berlinu, reših sve životno važno - boravišne dozvole, stan, škole, lekare, operacije, nameštaj, košarkaški klub (ne, nije za mene), pronađoh poslove, obavih razgovore za iste, malo tek putovah...
Druga godina beše opuštenija, sa mnogo manje napada panike, brojanja ovaca radi umirivanja sivih ćelija i o koncu svatih da ovde stvarno ne možete da se posvađate sa radnicom na nekom od šaltera uprava. Naučih da je život sastavljen od termina i kalendara - planera. Svaka usluga se mora online zakazati - od frizera do Ureda za strance. Ne može se čovek propisno ni posvađati sa zaposlenom u korisničkom centru, jer dok vi dođete na red i zaboravite zbog čega ste bili besni. Ovde su greške vrlo prisutne, u sistemu, ali za razliku od drugih uređenja, ovde se iste i isprave.
Špargle od 2e za kilogram i pomoć crkve
Ovu godinu sam započela radeći u jednoj zubnoj ordinaciji koja ima i tehniku, jer sam po profesiji, srednja škola, zubni tehničar. Bilo je to interesantno iskustvo, koje je trajalo 6 sedmica. Mala praksa sa desetak ljudi šta stomatologa, tehničara 2 i stomatoloških sestara, tj. nekakvih pomoćnika. Nismo mi uspeli da sastavimo moja očekivanja i njihova davanja. Ali, susretoh se sa poznatim receptom - kako preko hleba doći do pogače.
Vlasnik se malo zaigrao te je mislio da bi mogao da izvuče neki keš od nemačke vlade meni nudeći Nachbildung, što mu dođe kao dodatno usavršavanje, jer se srbijanski i nemački obrazovni sistem malo razlikuju. Te bi on ustupio svoj prostor meni kao nekome ko treba da se usavrši, a mene bi plaćala neka od službi koja se inače time i bavi. Kako nisam na to pristala, pitao me isti zašto ne potražim pomoć crkvene zajednice.
Kad ga srčana kap nije opaučila nakon što mu rekoh da sam ateista. Pozdravismo se ljudski. On ostade u svojim planovima sa nekim novim auslenderom, a ja evo i sledeći ugovor treba da potpišem u drugoj praksi.
Ovde država pomaže da se radna snaga kvalifikuje, dodatno osposobi i uključi u tržište rada. Ovo je ipak kapitalističko društvo i naravno da je od izuzetnog značaja da dok dišete i porez plaćate. Daju oni iz kase silne novce, razne socijalne pomoći, ali jednako tome traže i da se građanin reši istih, čim i ako ima šansi.
Radim 40 sati nedeljno plus 2,5 sata na ime pauze. Ovde pauza nije uračunata u radnu satnicu, ali se mora iskoristiti, kako sindikati ili samo ministarstvo za rad ne bi skakali za vrat poslodavcu. Od početka mi je plaćeno penziono i zdravstveno osiguranje, ali i osiguranje u slučaju gubitka posla i još nekakva nega, za šta, još nisam izučila. Kako piše na papiru tako je i na računu. Plata u tekućem mesecu za taj u kojem ste radili. Ne vrti se ovde dva meseca vaša plata po džepu poslodavca i još važnije, ni jednom mi nije došao vlasnik i kukao kako mu je teško, pa će plata biti u periodu između 1. i 31. narednog meseca.
Bilo je ovde svakojakih problema i mojih želja za odustajanjem. Naravno da loših ljudi ima svuda, oni nisu privilegija non EU država. Ima jedna snajka na poslu mi, težak joj je život bio, te nešto i ne voli auslendere. No, dolazim iz drževe u kojoj dobar procenat građana do podne ne voli sebe, od podne sve druge. Pregurah taj period od oko 2 meseca. Sada je drugačije. Najvažnije je da imam šefove koji su korektni, a ljubav i simpatije su za prijatelje i familiju.Svatih da je u nemačkoj firmi sasvim normalno da se dva dana divani o ceni špargle i da se deklamuje 132 recepta, koje podrazumevaju istu biljku. Njih, kolege, ja učim sarkazmu i maltretiram ih da probaju naše proizvode, poput tečnog jogurta, a oni mene strpljenju i kako da uz "bitte" izdam naredbu koju svi poslušaju. Ovde se kolege ne svađaju, nije ni da se vole. Jednostavno svako radi svoj deo posla. Razgovor se uglavnom svodi na pozdrave. Što i nije loše. Naravno, svi sve znaju kao i svakom većem preduzeću, ali su vrlo diskretni. Najvažniju stvar koju trenutno učim je kako se finte prave. Jer, u početku nisam ni primećivala kada su se svi sa posla izvukli, pa je meni ostala polir mašina da je operem.
Vesti
Ne pratim više dešavanja u gradu mi rođenom, sve manje se potresam na budalaštine koje internet zatrpavaju. Nije da me se ne dotiče, dira me, ali sam zbog toga otišla. Ovde sam stranac, ali onaj koji kojem kada štogođ treba, od hleba do jastučnica, bezbrižno sebi to priušti. Ne moram ga zagledam da li je neka namirnica na akciji i zašto. A tamo sam bila stranac sa domaćim pasošem i praznim džepom, jer nijednu valjanu člansku kartu nisam imala ili bar nekog negde.
Stranac sam ovde i to onaj koji uživa u domu s porodicom. Domu koji sam ušuškala. Ima mnogo toga što ne razumem poput: zašto vole Nemci (pojedini) da rade petkom duže, a preko radne nedelje odlaze ranije s posla, zašto Turci ne čiste ispred svojih radnji, zašto mi dete ima dvojicu razrednih starešina, aman zašto se plan zalivanja biljaka ispred zgrade mora poštovati i kada je kišni dan... Ali...
Ovde sam za 730 dana uradila mnogo više, za sebe i porodicu, nego što sam u matičnoj zemlji za 20 godina.
Partijanje
Uspeli smo da napravimo žurke, uspešne, za rođendane naše - muža mi i moj. Uradismo smo to na naš način, od muzike, dekoracije do hrane... Međusobno povezasmo ljude. Mi juče stigli uvezasmo one koji su rođeni ili su mnogo duže od nas ovde, jedne sa drugima. E to je uspeh! Na to sam ponosna, jer gde god da ste sebe nosite i ljudima dajete ono što imate unutar sebe.
Bili smo i na festivalu, tehno. Bilo je vrlo interesantno i ne mogu sledeću godinu da dočekam kako bi odlučili na koji treći ćemo ići. Izlazimo u klubove, jer za taj sport nikada neću biti mnogo stara. A život nam je namestio mlade Tuzlake, Bosance, stan do stana, pa kada se ne umem na nemačkom pravilno izraziti, ja imam njih da se na naškom porazgovaramo.
I da, naravno da sam kao onaj francuski policajac i serije "Alo, alo" kada se divanim na ovdašnjem. Nekada ubacim i ja po koju svoju, u trenutku izmišljenu reč. Ali ne na kraju svi ipak razumeju, jer osmeh, malo šale na sopstveni račun i mrva sarkazna su najbolji način komuniciranja.
Zanimljivost
- U Berlinu su postavljene skulpture medveda - njih 111.
- Berlin je po površini 8 puta veći od Pariza i geografski odgovara veličini Bangkoka.
- U Berlinu živi 573.342 stranaca iz 185 zemalja.
- U berlinskim klubovima svakog vikenda se provodi oko 50.000 ljudi.
- Berlin ima više muzeja (166) nego kišnih dana u godini (u proseku 106), 1847 igrališta za decu i 84 javnih biblioteka.
- Prosečna godišnja temperatura je 11 stepeni.
- Berlin ima više mostova od Venecije, njih 1700.
- U Berlinu ima više Donerštandova brze hrane nego u Istanbulu (1600).
- Zelene površine čine 44% sa 439.195 stabala.
- U Berlinu su 6 američkih predsednika držali istorijske govore.
- Pronalasci koji se vezuju za Berlin su kompjuter, gotova jela, kondom, mehanizam za puštanje vode na wc šolji.
Нема коментара:
Постави коментар