Jemstva neotuđivih ljudskih i manjinskih prava u Ustavu služe očuvanju ljudskog dostojanstva i ostvarenju pune slobode i jednakosti svakog pojedinca u pravednom, otvorenom i demokratskom društvu, zasnovanom na načelu vladavine prava.
Najviši pravni akt države sadrži i član koji definiše i položaj crkve i verskih zajednica.
„Crkve i verske zajednice su ravnopravne i slobodne da samostalno uređuju svoju unutrašnju organizaciju, verske poslove, da javno vrše verske obrede, da osnivaju verske škole, socijalne i dobrotvorne ustanove i da njima upravljaju, u skladu sa zakonom.“
Iz ovih redova zaključujem da je Srbija sekularna država koja duboko poštuje lične izbore, baštini demokratiju na najfiniji način ne ograničavajući čoveku slobodu mišljenja.
U stvarnosti nije tako.
Iako se deklarišemo, po Ustavu kao sekularna država, situacija na terenu je potpuno drugačija.
Čelnicima Srpske pravoslavne crkve omogućeno je da ostvaruju pune slobode. Da uređuju sve sem svoje unutrašnje organizacije . Da vrše javne obrede i kada za to vreme nije.
S druge strane, meni je, pak, ostvarivanje pune slobode onemogućeno. I to direktno od strane Države koja ćuti i dozvoljava da me Crkva, koja je od nje, navodno, odvojena, sputava i ograničava u mom pravu da jedem ono što želim i mogu da priuštim.
Ovo društvo se deklariše i kao tolerantno. Pa, sa tim u vezi, prihvata opomene crkvenih službenika i njihovih prekora. Tu se postavlja pitanje: Ko će njih da ukori jer urušavaju ustavni poredak i gaze po svemu napisanom u najznačajnijem dokumentu države?
Zabrana pihtijade, kobasicijade, a zatim i festivala posvećenog kulenu predstavlja direktan atak Crkve na slobodu izražavanja.
Srbija zabranom manifestacije brani post u Srba. Ali, Srbija je dom i onima koji nisu Srbi, koji nisu pravoslavci, koji u svom verskom ili ateističkom verovanju nemaju post. Ili ga nemaju u isto vreme kad i pravoslavci. I šta sada?
Ko će da brani moje pravo da uživam u specijalitetima regije koju bi trebala da krasi različitost i tolerancija?
Ko će da zaštiti moju slobodu kretanja od pretnji Crkve da će me po Turiji pratiti „mrtvačkim zvonima“, kao i sve koji se o zabranu budu oglušili?
SPC PRETI! I taj termin je u Ustavu obrađen, ali ne i primenjiv, naprotiv, pretnje je Država odobrila!
Šta je sa pravima proizvođača gore pomenutih proizvoda, koji od prodaje istih decu hrane ?
Ustav je, ponovo dokazano, tek parče papira na koji se pozivaju pojedini kada je potrebno odbraniti sulude ideje koje nisu demokratska tekovina.
Država mora da stane u odbranu prava građana. Crkvu mora da distancira iz dnevnih aktivnosti. Crkvenočelnike da tretira po Ustavu, a ne ličnim osećanjima.
Crkva da se veri okrene, a ne paganstvu kojim miri vernike i svoju organizaciju. A država porez na veru da uvede.
*nastavak uskoro
Нема коментара:
Постави коментар