Trivijalne istine i istinske laži

“Pojam trivijalno potiče od latinske reči trivialis, a znači običan. Trivijalno je i nešto što je prazno, isprazno, nebitno, nekvalitetno, banalno… I u matematici koristimo ovu reč. Trivijalno rešenje sistema jednačina je rešenje koje je nula za svaku jednačinu”.

 

Reč “istinski” je prema vrsti pridev koji se može čitati i kao zbiljski ili stvaran. 

 

Ali večeras neću pisati o vrstama reči i njihovom značenju. Pisaću o potrebi svakog od nas da se iza tih pojmova sakrije, da njima “pokrije” svoje strahove, sumnje, neslaganja...

 

U svakodnevnoj komunikaciji sa osobama koje smatramo ili smo osećali bliskim, čujemo pitanja na koja odgovori treba da objasne naša emotivna ili psihička stanja.

• Kako si?
• Dobro, hvala!

Trivijalnost! Ali ne u pitanju, već u odgovoru. U većini slučajeva lažemo osobu koja se interesuje. Najčešće iz straha od sopstvenih reči koje bi možda i voleli da izgovorimo. Retki su ti koji će reći da im neko nedostaje, da su zaljubljeni, da ne mogu da se nose sa činjenicom da nisu deo nečije svakodnevnice, da su možda na prečac doneli neku odluku i da žale zbog iste... Ali će dati vrlo iskren odgovor na pitanje koliko je supa slana, da li je hladno (iako je to subjektivan osećaj) ili otkriti izvor pročitane vesti...

 

Ljudi istinu govore o nebitnim stvarima, a istinski lažu o bitnim. Ljudi se plaše da govore o sebi, jer lakše je reći laž kojom će pokazati svoju “veličinu” i sakriti da su usamljeni, povređeni, da im je neprijatno. 

 

Istinske laži koriste oni kod kojih su emocije u potpunom haosu. Oni koji se grčevito bore za sutra, a od juče se ne rastaju. 

 

I već je izlizana fraza koliko su ljudi neiskreni, a koliko je istina na ceni. Ali realno, istine nema, nigde. Da li zbog lepog kućnog vaspitanja ili pak, potrebe pojedinaca da ne priznaju poraz u emotivnom obračunu, istinske laži su preuzele primat u odnosima, a trivijalne istine su redovne u komunikaciji.

 

I zato pre nego što išta kažete, razmislite. Možda neko zaista, onako zbiljski želi da čuje kako se osećate, nemoj te ga lagati kako bi se zaštitili, jer nemate od čega. I ono što je ključno, bar za mene, nemojte se igrati igre “toplo-hladno”, ne držite ljudi, ne one kojima značite, na ledu. Od pada ostaju modrice, ali i strah koji, baš te koji vas vole, tera od vas.