Puštanje

Znaš li šta mi telo odmori?

Dodir njegovih prstiju.
Kada glavu prislonim na deo grudi; tamo gde mu se ruka za telo prišiva. Tu sam utisnula sebe. Njegov smireni uzdah. Čini mi se da ponekad toliko nežno uzima vazduh kako me ne bi pomerio dubokim uzdahom.
Pogled njegov. U plavim kolutovima vidim svoj odraz i znam da je taj sjaj meni dat.
Miris njegove kože na vratu.
Otkucaji srca njegovog.
Ples i korak koji se savršeno uklapa u moje trapave pokušaje.
Nehajni dodir stopala.

Znaš li šta me čini srećnom?

Dodir njegovih prstiju.
Osmeh.
Kada me zagrli sa leđa; čuva me.
Pevušenje i izmišljanje rima.
Kafa jutarnja.
Muzika sa njim. Ona je posebno drugačija kada je on deli sa mnom.
Boje. On je druid u mojoj bašti boja.
Pogled. Pazi na mene.
Poljubac u čelo.
Želje noćima koje zajedno ostvarujemo.

Znaš li šta me čini drugačijom?

To što njega volim. Ta ljubav me je meni vratila.
Potreba da mu dam sve svoje oblake i perja.
To što ga nosim gde god da idem...