Biznis bez poreza

Novi Sad kao turistička i IT meka (?!) hm...da. Ali, ovu tvrdnju potvrđuje cena zakupa stanova u gradu. 

Procenjuje se da u Srbiji preko 350.000 ljudi živi u zakupljenim stanovima, a sumnja se da je preko 100.000 onih koji zarađuju mesečno u proseku 250 evra na izdavanju istih. Ta zarada nije oporezovana (?!). Tačnih podataka koliko je onih koji svakog meseca na crno uberu keš od rentanja stanova/kuća u Novom Sadu nema.

Neću se baviti poreklom imovine koja se izdaje, sem u onom delu koji je u vezi sa propisima ili odsudstvom istih. Naime, danas nabasah na objavu u jednoj FB grupi u kojoj nema slika objekta, koji se izdaje, ali je naveden uslov da RODITELJI taj stan ne mogu da iznajme, jer imaju decu.

Povela se rasprava ispod ove objave, a na moje iznenađenje bilo je i komentara kako je to "ženina kuća i može da je da kome hoće". 

Pa ajd redom: 1. nikome ona ništa ne daje. Neko treba njoj da da keš za tih 35 kvadrata. 

                       2. deca nisu kućni ljubimci niti štetna navika poput pušenja.

                       3. vrlo je diskutabilno da li je ovaj objekat uknjižen u katastar, te ako nije, on ne postoji te se na istom ne sme i ne može ubirati prihod.

                        4. sram te bilo!

Naravno, nije me mrzelo te sam malo istražila. Ista osoba je u avgustu prošle godine isti objekat nudila i izdala, ali evo u januaru ponovo je u ponudi. 

Kanda su zakupci ostali trudni ili je samac ugazio ledene ruže pokušavajući na prstima da prođe preko dvorišta. Mislim se da bi ova gospođa trebalo u oglas da ubaci i da kondomi idu gratis.

Živim u zgradi koja je izgrađena 1998., a tek je 2020. započet proces legalizacije. Zgrada ima dva ulaza, pet spratova i na svakom, od prizemlja, u proseku 4 stana. Od ukupnog broja stanova polovina se izdaje. Prosečna cena zakupa je 200 evra. 

Matematika kaže da je za 22 godine vlasnik nepokretnosti  zaradio 52.800 evra od rentanja!  Porez 0 dinara!

U vreme izgradnje cena kvadrata u sličnim objektnima je bila između 500 i 700 evra. Da računamo veću cifru, 700e, vlasnik je stan od 50 kvadrata platio 35.000 evra.  

Zaključujem da je gazda stan odavno isplatio, a i ostaće mu keša da naknadno plati ono što nije kada je stan kupovao, takse, legalizaciju, advokata....

Ništa se stan, koji je na crno kupljen, ne razlikuje od pomoćne prostorije u dvorištu na Telepu ili Adicama (delovi Novog Sada). Cenu zakupa ne sme da određuje ni nameštaj koji je u njemu. Po pravilu lux stanovi u gradu su opremljeni onim pločastim i ne baš kvalitetnim nameštajem. Sem modernih linija, ništa drugo ne poseduje od kvaliteta. Ali eto, može se vlasniku da imenuje stan kako hoće, pa taman i super lux.

No, ono što je takođe interesantno je to da se na adresu stanovanja po pravilu ne možete prijaviti. Ima izuzetaka, te vlasnici stanova pristaju da se zakupac prijavi na adresu. E, to u uređenim državama nije moguće!

U SR Nemačkoj, Berlinu preciznije, vlasnik i zakupac najpre potpisuju ugovor. Taj dokument definiše sve: cenu zakupa, način plaćanja, troškove održavanja, dužinu trajanja zakupa, ko plaća i kako komunalne troškove.... Isti takav dokument je ovde raritet. Posle potpisivanja ugovora, zakupac odlazi u nadležnu gradsku službu i prijavljuje se na adresu. Ime i prezime zakupca stoji na poštanskom sandučetu i ulaznim vratima, a ne vlasnika stana (kako je to kod nas slučaj).

Depozit je tamo 3x cene zakupa. A znate li zašto? Zato što sa tim depozitom vlasnik stana kasnije rešava krečenje, sređivanje parketa i slično, sve ono što se ugovorom dogovorilo. U Novom Sadu ti traže jajnike da podvežeš, bojler promeniš, a ne smeš na adresu da se prijaviš i nikako da imaš osećaj da je prostor koji plaćaš tvoj dom.

U istoj toj evropskoj državi vlasnik plaća porez na imovinu, ali i porez na zaradu od izdavanja. Takođe, tamo je usvojen i zakon koji definiše kolika je maksimalna cena kvadrata stana u zakupu, u zavisnosti od lokacije, npr.

Da ne bude zabune, vlasnici stanova dobro zarađuju, inače se ne bi tim poslom ni bavili. Nemačka je uredila taj deo do zareza, te niko ne sme da bude oštećen. Tamo ne postoji, bar ne u Berlinu, a prema postojećim propisima, koji su dostupni na internetu, diskriminacija. Niko ne sme da vam traži da nemate decu! Postoje delovi grada koji su predviđeni za starije stanovništvo i to je jasno naglašeno, kao i delovi grada koji su pogodniji za porodice. Ali da vam neko kaže da je stan za parove bez dece... to nećete naći u oglasu. Možda neko od vlasnika i ne želi porodicu u svojoj nekretnini, e pa zato i NE IZDAJU DODATNE PROSTORIJE U SVOM DVORIŠTU!

Bahatost je ovde dostigla maksimum. Sa uvođenjem profesionalnih upravnika podstanari se tretiraju kao zlo savremenog društva. Moraju da daju svoje podatke od imena i prezimena do jedinstvenog matičnog broja i to liku koji je prošao nekakvu obuku u nekom resornom ministarstvu. Ajd Državo malo ozbiljnosti!

Prvo da se napravi spisak nepokretnosti koje se rentaju, koji ih renta, za koje pare i plaća li porez... a onda ćemo mi podstanari da se "popisujemo" i DNK vam damo na analizu.

Kada se to bude uredilo, zakonom i nikako drugačije, neće biti bahatih zakupaca koji lome nameštaj, ne plaćaju račune i demoliraju nekretnine. Vlasnici će biti spokojniji, a državna kasa punija.

Da bi lakše bilo da se uporedi (izvor: relevantne državne isntitucije i njihova predviđanja):

I za kraj evo kako izgleda oglas za stan koji se izdaje u Berlinu (bez uračunate potrošnje struje i grejanja).