BDP i impotencija - ne raste se bez pomoći sa strane

Znate li šta je BDP iliti bruto domaći proizvod? E, to vam je ono što rado pokazuje i čime se predsednik stalno hvali.

Definicija ipak ovako glasi: Bruto domaći proizvod  predstavlja zbir proizvedenih dobara i usluga u određenom vremenskom periodu (obično u toku jedne godine) u jednoj nacionalnoj ekonomiji.

Zašto je taj čuveni BDP važan? Zato što se preko realnog društvenog proizvoda meri bogatstvo jedne zemlje.

Primera radi, prema podacima Svetske banke u 2010. godini realni bruto društveni proizvod Nemačke iznosio je 3.309.669 $,a u Srbiji iznosio je 39.128 $, a što je 84 puta manje od Nemačke.

Bruto domaći proizvod predstavlja zbir potrošnje stanovništva, investicija, potrošnje države i razlike  između izvoza i uvoza ili izraženo formulom: BDP = C + I + G + (X-M)

Gde je:

C – Potrošnja stanovništva (private consumption)
I – Investicije (gross investment)
G – Potrošnja države (government spending)
X-M – Razlika između izvoza i uvoza (exports – imports)

Još jedan bitan podatak za ovu priču je da treba praviti razliku između stvarnog i potencijalnog bruto domaćeg proizvoda.

1.    Stvarni bruto domaći proizvod predstavlja bruto domaći proizvod koji je zaista ostvaren u privredi određene zemlje u određenom vremenskom periodu.

2.    Potencijalni bruto domaći proizvod predstavlja bruto domaći proizvod koji bi privreda mogla da ostvari kada bi bili angažovani svi raspoloživi kapaciteti date privrede u konkretnom vremenskom periodu.

Ukratko rečeno, BDP isto što i impotencija. Koliko god da se onaj na koga se odnosi trudi, ne raste se bez pomoći sa strane. U našem slučaju partner u podizanju nam je Međunarodni monetarni fond (MMF).

Iako mi matematika nije jača strana, a samim tim ni ekonomija, postoje ljudi iz struke koji su izneli svoja predviđanja/analize. Svi ti ekonomisti nisu uspeli da odgonetnu kako je predsednik države došao do zaključka da bi rast bruto društvenog proizvoda trebalo da bude između četiri i pet procenata na godišnjem nivou.

Gotovo sam sigurna da je u pitanju alhemija i to čista.

Čak ga je u tim predviđanjima pobio i njegov ministar finansija Dušan Vujović koji je pre devet dana kazao da očekuje da će realni rast BDP-a Srbije u ovoj godini biti iznad 2,0 procenta, i da neće biti potrebno vršiti reviziju bilo kojih budžetskih stavki.

On je rekao i da se mnogo govori o usporavanju rasta u ovoj godini, a to je rezultat negativnih i nepredvidljivih uticaja u poljoprivredi i delom energetici.

Savet jedan predsedniku: Pre nego li želje pusti u etar, neka proveri sa strukom, ok, bar sa njemu bliskim saradnicima.

Ali ni lični ministar ne vidi, dioptriju da menja pod hitno, realno stanje. Istog dana Vujovićevu pretpostavku pobio je ekonomista Stojan Stamenković.

Naime, on je izjavio da projektovani rast BDP u Srbiji od tri odsto neće biti ostvaren i biće dobro ako bude i dva odsto (?!).

I urednik časopisa Makroekonomske analize i trendovi, Ivan Nikolić kazao je da je nemoguć taj procenat (3%) ostvariti, jer je suša odnela najmanje jedan procentni poen BDP-a i da raste spoljnotrgovinski deficit.

Stamenković je objasnio da je za brži privredni rast neophodno da investicije čine 25 odsto BDP, od čega inostrane treba da iznose oko 30 odsto. On je kazao i da su u ukupnim investicijama najviše podbacila ulaganja domaćih privrednika, kao i da se nedovoljno investira i u elektroprivredi i da ako se ulaganja ne povećaju, može biti ozbiljnih problema u rastu BDP-a.

Dodao je da je i u građevinarstvu registrovan pad u prvom polugođu i da se jedino gradi u Beogradu, ali da nije siguran da je to velika podrška rastu BDP-a.

Takođe, on sumnja i da se građevinska industrija verovatno seli u sivu zonu.

Iz iznetog, predsednik ili ima bujnu maštu ili mu neko podvaljuje podatke.

Savet dva predsedniku: Neka plati analizu sposobnosti saradnika i ministara.

Isti je kazao da će Srbija u prvih šest meseci imati najveću stopu rasta BDP u celom regionu i biće u prve četiri države u Evropi (?!).

Bojim se da prvi čovek države i ja ne živimo u istom regionu, jer ja ne znam da nam je Kongo država u susedstvu.

Prema podacima o rastu BDP-a suseda, u stvarnom regionu, Srbija je daleko od toga da se sa njima meri.  A još je degutantnije da se poredi sa Nemačkom, koju je predsednik često u usta metao. 

Savet tri predsedniku: Krajnje je nepristojno da se malim (BDP) hvali.

I za kraj, suze su OK, mogu ta maštanja i tri minuta da traju, samo treba imati ... BDP i izviniti se, te narodom ne manipulisati i igrati se njihovom pameću.