Posebno su nesretni bili oni što se zalažu za rađanje po svaku cenu. A zaposlenima u crkvi je to bio izgovor da ispolivaju čudotvornom vodicom trotoare, za koju će kasnije iz budžeta Republike Srbije iskati koji dinar više, jer su to uradili kako bi stadu duševno zdravlje očuvali.
Većina se nakašljava, zgražava i čudi. Šapuću dovoljno glasno, a čuješ kako opisuju homoseksualizam kao bolest/ devijaciju u lobanji/ đavolju rabotu.
Ja danas neću stati u zaštitu ljudskih prava - pravo na seksualnu orjentaciju. Neću ni podsetiti da je to lični izbor. Neću kazati ni da se izbor partnera ne sme posmatrati kao zarazna bolest koja se prenosi vazduhom ili rukovanjem. Neću napomenuti ni da heteroseksualci svakodnevno svoj izbor pokazuju paradiranjem na ulicama gradova, ljubakanjem po kafićima ili pak fotkama na društvenim mrežama.
Neću reći ni da postoje zakoni u državi Srbiji koji definišu prava i slobode, a neću ni istaći da je obaveza svakoga, posebno tih bučnih patriota da ih poštuju. Neću naglasiti ni da je veći patriotizam baciti papir u kantu za smeće, nego okačiti krst o retrovizor ili izaći na ulicu i vikati kako ti je komšija izabrao pogrešnog ljubavnika.
Ne, ne neću reći da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić svojim lošim izborom reči, prilikom obraćana naciji pre koji dan, pozvao sve „čuvare SrBstva“ na bunu manjih razmera. Neću ni naglasiti da je u Srbiji mržnja dominatnija nego ikada pre. Neću kazati ni da mržnju aktuelna vlast hrani i podržava ignorisanjem istih onih prava za koja su se zalagali u Skupštini Srbije.
Neću reći ni da je licemerje na vrhuncu. Neću podsetiti da decu i dalje lečimo SMS-ovima, prilozima i aktivizmom građana.
Ništa od toga neću reći, niti obrazlagati.
Ali ću reći, vladavina prava je u ozbiljnom problemu. Reći ću i da je sama Vlada Srbije nesposobna i kukavička.
Reći ću i da se užasavam svih onih kojima je seksualna pripadnost pojedinaca razlog za bunt. Da, napomenuću da me je sramota onih koji su spremni na nasilje – fizičko ili psihičko.
Pitaću, zar nije dosta sa bedom u ovoj državi, zar ne pati dovoljno ovde narod kada svakog jutra otvori frižider i vidi da u njemu samo slika Vučića stoji, koji mantra od BDP (pročitaj prethodni tekst).
I da zaključim, ne postoji populacija u Srbiji sa posebnim potrebama, svi ih iste imamo.
A iskreno se plašim da će za koji dan na meti huligana, maskiranih u rodoljube, biti neko drugi. Ko će to biti odrediće Pink Mitrović, Vučić, Boško Dveri Obradović i njima slični Vučićevići, Marići ili možda sam patrijarh. I tako ćemo doći do istine - u Srbiji ne postoje slobode.
Zbog onih koji su pratili sveštenike dok su ulice polivali ili "čuvare porodica", zbog onih koji su spremni da fizički napadnu sve koji ne dele njihove stavove, mi DRUGAČIJI i dalje ćemo imati Vučića u frižideru, razne stočne zadruge na Pinku i Vučićeviće na kioscima.
Нема коментара:
Постави коментар