Građani sedamnaest gradova u Srbiji od ponedeljka šetaju ulicama i iskazuju nezadovoljstvo zbog rezultata na predsedničkim izborima održanih dan ranije.
To je demokratija.
Međutim, demokratija u Srbiji ogleda se i kroz pokušaje da se banalizuju motivi bunta, etiketiraju nezadovoljni, opet kao strani plaćenici i domaći izdajnici. A najvažnije od svega je pokušaj da se demonstracije prikažu kao izrežirani protesti iza kojih se krija opozicija koja je loše prošla u trci za prvog čoveka države.
Britka pera novinara istraživača otkrili su da je Soroš ponovo slao čekove, doduše nije poznato ko ih je unovčio od nezadovoljnih. Državna javna kuća, RTS, unajmila je sociologa da oceni proteste, te se ovaj ozbiljno pozabavio motivima i ukazao da su isti nejasni ili nedovoljno precizni (?!). U priču su uvučeni i ljudi iz najbližeg okruženja kriminalaca, a čeka se i na otkriće da u skupovima učestvuju i sami navijači/ huligani.
I to nije sve.
Vlast se toliko trudi da masu na ulicama predstavi kao gomilu dokoličara, te je angažovala sve poznate hvalospevače aktuelnog premijera i taze izabranog šefa države.
Naravno ni poruka prekora demonstrantima nije izostala iz inostranstva – naravno, iz Rusije. Pa sada da li je inostranstvo, hm...
Vlastoljubci jedan po jedan drže slovo. Upozoravaju da se spomenici kulture moraju čuvati, a ne šarati. Da su protesti OK, sve dok se ne biju na ulicama. Da ovim skupovima država šalje poruku kojom uvažava nezadovoljstvo, ali očekuje i da se isto tako poštuje volja „većine“. Opozicija je nezadovoljna pa pokušava kroz grlo studenata i nezadovoljnih građana da pošalje političku poruku...
Ima takvih poruka u režimskim medijima pregršt. I koliko god se trude da pokažu da ih protesti ne plaše vlast se ozbiljno zdala u podmetanje klipova i spinovanje poruka/zahteva građana.
No, ono što nije do kraja istraženo i što do sada nisam videla kao polaznu tačku novinara jeste struktura građana na ulici.
Pod strukturom smatram starosnu dob učesnika u protestima, interesuje me i koliko je mladih glasalo za Aleksandra Vučića, a koliko penzionera.
Naime, činjenice i podaci Republičkog zavoda za statistiku kažu da je Srbija država sa starim stanovništvom. Kažu da penzioneri prednjače, ima ih oko 1,7 miliona. Podaci kažu i da je preko 300.000 mladih napustilo državu, da dece ima manje nego penzionera.
Kada se to sve zbroji, disciplinovani penzioneri su izabrali predsednika države, mladi, kojih je manje od gore pomenutih, nisu imali baš neku šansu u toj bitci.
Zato molim javnost da uvaži napore mladih koji su pokazali da imaju svest, da koriste mozak i ne pristaju na floskulu da je jedino politička partija ta koja misli za/umesto tebe.
To je demokratija.
Međutim, demokratija u Srbiji ogleda se i kroz pokušaje da se banalizuju motivi bunta, etiketiraju nezadovoljni, opet kao strani plaćenici i domaći izdajnici. A najvažnije od svega je pokušaj da se demonstracije prikažu kao izrežirani protesti iza kojih se krija opozicija koja je loše prošla u trci za prvog čoveka države.
Britka pera novinara istraživača otkrili su da je Soroš ponovo slao čekove, doduše nije poznato ko ih je unovčio od nezadovoljnih. Državna javna kuća, RTS, unajmila je sociologa da oceni proteste, te se ovaj ozbiljno pozabavio motivima i ukazao da su isti nejasni ili nedovoljno precizni (?!). U priču su uvučeni i ljudi iz najbližeg okruženja kriminalaca, a čeka se i na otkriće da u skupovima učestvuju i sami navijači/ huligani.
I to nije sve.
Vlast se toliko trudi da masu na ulicama predstavi kao gomilu dokoličara, te je angažovala sve poznate hvalospevače aktuelnog premijera i taze izabranog šefa države.
Naravno ni poruka prekora demonstrantima nije izostala iz inostranstva – naravno, iz Rusije. Pa sada da li je inostranstvo, hm...
Vlastoljubci jedan po jedan drže slovo. Upozoravaju da se spomenici kulture moraju čuvati, a ne šarati. Da su protesti OK, sve dok se ne biju na ulicama. Da ovim skupovima država šalje poruku kojom uvažava nezadovoljstvo, ali očekuje i da se isto tako poštuje volja „većine“. Opozicija je nezadovoljna pa pokušava kroz grlo studenata i nezadovoljnih građana da pošalje političku poruku...
Ima takvih poruka u režimskim medijima pregršt. I koliko god se trude da pokažu da ih protesti ne plaše vlast se ozbiljno zdala u podmetanje klipova i spinovanje poruka/zahteva građana.
No, ono što nije do kraja istraženo i što do sada nisam videla kao polaznu tačku novinara jeste struktura građana na ulici.
Pod strukturom smatram starosnu dob učesnika u protestima, interesuje me i koliko je mladih glasalo za Aleksandra Vučića, a koliko penzionera.
Naime, činjenice i podaci Republičkog zavoda za statistiku kažu da je Srbija država sa starim stanovništvom. Kažu da penzioneri prednjače, ima ih oko 1,7 miliona. Podaci kažu i da je preko 300.000 mladih napustilo državu, da dece ima manje nego penzionera.
Kada se to sve zbroji, disciplinovani penzioneri su izabrali predsednika države, mladi, kojih je manje od gore pomenutih, nisu imali baš neku šansu u toj bitci.
Zato molim javnost da uvaži napore mladih koji su pokazali da imaju svest, da koriste mozak i ne pristaju na floskulu da je jedino politička partija ta koja misli za/umesto tebe.
