Koliko košta naklonost učiteljice, pedijatrijske sestre, vaspitačice, validna dijagnoza lekara...?
Bliži se kraj školske godine, mnoga deca će na jesen u prvi razred, neki u peti ili u srednju i eto razloga da još jednom pokažemo koliko smo skloni mitu, korupciji i uvlačenju onima koji su izabrali da učestvuju u obrazovanju nacije i za to PRIMAJU platu, ne volontiraju. No, priča ne počinje ovde, uvertiru ima još u porodilištu, a svesno ću preskočiti period trudnoće i potkupljivanje ginekologa.
U novosadskom porodilištu "pravilo" je da se na otpustu novorođenčeta pedijatrijskim sestrama kao i ostalim učesnicima u oblačenju beba donose kafa, bombonjera, cveće... Zašto? Zato što školovano osoblje zna da obuče smotuljak deteta? Ili je to zahvalnost za NJIHOV urađen posao? Oni za taj posao primaju platu, ne ulazim u to kolika je, jer nije moje da se borim za njihove uslove rada. Neretko i same spremačice dobijaju poklone u istom zdanju, o lekarima neću ni pisati, jer ne vredi.
I opet ZAŠTO? Zašto roditelji imaju potrebu da kupuju one koji su se školovali kako bi zdravlje ljudi očuvali, zašto se kese vuku u objekte koji bi trebali da su sami po sebi sreća za ovo društvo?
Onda dolaze savetovališta, prvi pregledi, snimanje kukova beba, vakcinacija... I svaki put se nađe neki roditelj koji će bar kafu odneti u ambulantu. ZAŠTO?
Sledeća faza su jaslice, prvo dečje suočavanje sa kolektivom. I opet ista priča. Nije dovoljno što vucamo pelene, presvlake, plaćamo klima uređaje, kupujemo igračke, krečimo sobe... u tim vrtićima. Famozni 8.mart, taj Dan žena prerastao je u Praznik vaspitačica, učiteljica, nastavnica....
Sakuplja se novac - minimum 200 dinara po glavi deteta, a u grupi neretkom više od 25. dece. Satovi, lampe, kompijuterski stolovi, razni vaučeri, lančići, narukvice.... I opet ZAŠTO?
Vaspitno- obrazovno osoblje kitimo zlatom i rešavamo problem neimanja računara, zbog čega tačno? Da li to roditelji peru savest, je potomke nisu vaspitali te u istim nema poštovanja prema razrednoj/učiteljici/nastavnici ili samo žele da obezbede mesto "miljenika" razreda?
Tri dokone mame se sastanu na nekoj kafi i osmisle kako da se zahvale uči za njegov plaćen posao i sasvim lično odabran poziv.
Niži razredi osnovne škole su katastrofa! Brižni roditelji shvataju ekonomsku situaciju u zemlji, te su vrlo radi da pomognu i to recimo, zlatnim lančićem (?!). Da debilizam bude veći u kupovinu vode i samu žensku osobu - primaoca poklona, da izabere šta mu se sviđa.
Ko je u toj postavci odvratniji? Ovi što smatraju da su učiteljicama/nastavnicama najneophodnije narukvice ili ove koje biraju kao da im je poslednje?
Poštovanje, rad, disciplina i buduće obrazovanost detete ne može da se kupi, niti će se takvo jedno dete isticati po pameti, već jedino i isključivo po bolesnoj želji roditelja da im potomci budu sebično- materijalna bića, smatrajući da se parama sve može rešiti. Divne li nam budućnosti!
Onda deca odrastu, izađu iz škola, roditelji još jedino mogu da kupuju lekare, tete na šalterima kako bi im "penziju sredile". U celom tom procesu plaćenog odrastanja imaoci najsvetijih nam bića, gunđaju i ukazuju kako je društvo korumpirano, kako se diplome prodaju, kako se operacije moraju plaćati, iako se organizuju u državnim bolnicama....
Stav ovih što podmićuju učitelje/ce i pedijatrijske sestre je da se na taj način časti za rođenje deteta, jer valja se (zbog čega tačno?) ili jer su im decu azbuci naučili (inače bi im deca iz škole izašli kao neandertalci).
Svake godine cifra za poklon raste, jer prati se inflacija. U većini slučajeva roditelji deci ne mogu da plate ekskurzije, patike ili neku vannastavnu aktivnost. Ali se zato po razredu sakupi između 250 i 300 evra za poklon uči.
Retko nailazim na situacije u kojima učiteljice/nastavnice odbijaju skupe poklone. Ima ih, ali nisu pravilo, već izuzetak. Retko i čujem da isti imaju stav da se za neke određene datume (8.mart, prelazak u više razrede ili srednju školu) novac ne troši na predmete već, recimo, zajednički piknik, putovanje ili neko drugo kreativno, po meni mnogo značajnije, okupljanje.
Možda će se popiti čaša soka pri dodeli knjižica, a ceh u kafani će opet platiti roditelji, koji su pre toga već platili poklone.
Jadni smo kao društvo! Deci konstantno potvrđujemo da para vrti gde burgija neće, da su svi na prodaju i da je keš ono što te ističe. Da je jedino važno novac imati, kao i da bez statusnih simbola (kojih je svakim danom sve više) ne može u društvu da se opstane.
A ujedno zakukavamo kako je visoka stopa korumpiranosti i pljujemo po lažnim doktoratima, dok decu "preko veza" upisujemo u željene im škole.
I sve je počelo kada ste odneli babici kafu i sok da vam bebu obuče...
