Minut

Nikada kraći i nikada duži minut kao današnji. Koliko god da mislim da sam se navikla na kratkotrajne, te minutne, rastanke, nisam.

Grlimo se jako, ljubimo brzo, ne dišemo, stojimo i sakrivamo suze... Brzo će proći ti minuti razdvojenosti i uživaćemo u minutama zajedništva, ali opet... Teško je kada moram da pustim spokoj, mirnoću i ruku. Teško je, iako znam da će sve ovo proći, da ćemo prestati da letimo jedno drugome, da ćemo vrlo uskoro leteti zajedno.

Teško je jutro sutra i noć danas. Da, da, imaćemo jutra naša i zaspivanja jedno drugome u naručju, samo sam danas nestrpljiva.

Gajimo snove i želimo. Neodustajemo, samo bih da se malo ubrza vreme, da se ubrzaju procedure, samo da nam dozvole te razne administracije da se skupimo, da napokon naš dom dobije nas...

Danas samo sebi dozvoljavam da sam "neizdrživ".

Govori glasno u, zamalo, šajki sa dlakavim dupetom u krupnom kadru

"Ove godine se okupljamo u jedno veliko pleme u zajedničkoj misiji za očuvanje života na planeti" slogan je festivala novosadskog/srbijansko/evropskog. 

I pre nego što pomislite da hejtujete sve u nastavku napisano, razmislite prvo koliko je muzički događaj postao hepening za sakupljanje jadnih poena aktuelne vlasti na svim nivoima. Da, bio je to i ranije, ali je sada ta rabota poprimila sasvim novu dimenziju.

No, neću se mnogo baviti politikantima koji svakodnevno dokazuju da se u svoj posao ne mešaju, stalno pravdaju neurađeno, zamisli idealizuju, ali su im nezahvalni građani ozbiljan problem, koji ni iseljavanjem ne mogu da reše.

Neću vas podsećati na dlakavo dupe sa bilborda koje bi trebalo da omladince sačuvaju od "hemije", neću ni pomenuti da se u ovoj državi vode mnogi sudski postupci, više deklarativno nego suštinski, te bi možda onda bilo bolje da su lica aktera metili pored pitanja "Da li znaš odakle dolazi tvoja roba?".

Neću ni previše o onoj limenoj barci nasukanoj na Tvrđavi, jerbo, Joko Ono sasvim sigurno pojma nije imala šta je šajka. A ne znaju ni oni koji nisu sakriti ekstazu kada se otkrivao "simbol mira". To konstatno slobodno tumačenje istorije, činjenica i pojava već je zastrašujuće. Ali ako je u službi očuvanja nacionalnog identiteta onda je OK. Iako baš i nije, prosto je neukusno i krajnje nevaspitano.

Novi Sad od danas izgleda, pa... baš kao i prošlog meseca, kada su po ko zna koji put postavili binu, razvukli šatru u cilju promocije, već nečega.

Teret koju gradska vlast oseća zbog titule Evropske prestonice počinje, mene, jako da žulja. Nit smo prestonica nit smo Evropa. Liči grad na slabo finansiran vašar na kojem se pokazuje stoka lošijeg kvaliteta, jer su samoubeđene gazde izmučile marvu hraneći je presušenom detelinom, te je ista naduvana i samo što ne skapa.

I taman kada pomislim nema dalje, ono, ima. Promoviše se Srbija, turistička. E tu sada više ne znam da li da se zabrinem ili da se okrenem i odem. Odlučih, nema šta da se kaže, sem ajdete svi u Sopot kod onog Babićevog drugara, nema veze što je imaginaran. Predsednik je jasno naciji poručio: nema letovanja, samo gletovanja (dobro, de, slobodna interpretacija moja).

Parola sa početka sada već ima smisla. Stvorilo se pleme polupismenih koju zarad jadnih političkih poena ili pak love za neki novi stan, promovišu sve evropske i civilizacijske vrednosti, a nije baš da u njih veruju.  

Očuvanje života na planeti - važi, super, bravo! Ali, ajd sada real! Slede pitanja za one koji su odavno politički angažovani, doduše u rukavicama i sve pod izgovorom kako furaju najbolji evropski festival, a koji zli jezici vređaju i koji ne žele da se za Novi Sad i Srbiju po dobrom čuje. Da baš...

Nego, vi što ste slogan smislili i Exit vodite da vas pitam:

1. Plastične čaše neće biti u opticaju?
2. Vatromet neće nebom grmeti?
3. Ulaznice, narukvice, bilborde, flaere... ste štampali ekološkim bojama na recikliranom papiru?
4. Izvođače dovozite vozilima koja troše biodizel?
5. Struja je iz obnovljivih izvora? Kojih?
6. Zelenilo koje će se ugaziti ćete ručicama svojim posaditi?

I dva na koje možete da odgovorite:

1. Zašto sve ovo ne mogu da vas pitam? Niste dozvolili opciju komentarisanja u najavi baš na onoj društvenoj mreži gde i promovišete očuvanje planete.
2. Odakle dolazi vama vaša roba?

Možda nećete sačuvati planetu, ali se sa istim poslom počinje u sopstvenoj kući, i to ne tako što ćete šarati boldovanim fontom kojekakve poruke, jer ste ih pogazili već u pripremi za štampu. 

Licemerje, kanda, ide uz keš iz budžeta koji dobijate.