I bi Prajd... Prvi u Novom Sadu... I nije bilo šljokica, perca, leptirića i cveća. Bilo je - tako (to TAKO izgovorite kao da vruć krompir imate u ustima).
Da se na početku razumemo: Ja sam bila i svojim prisustvom dala podršku SLOBODAMA (Ustavom Republike Srbije definisana kategorija). A Ustav je najviši pravni akt jedne države, te bi oni koji se u Srbiju zaklinju i istu "brane" morali da poštuju to "sveto pismo" koji između ostalog nalaže:
Kako je u ovoj državi sve kobojagi, tako je i priča u vezi sa ovom manifestacijom vrlo slična onim koje počinju sa "Bio jednom, jedan...".
Gradske vlasti ispunile su uslov EU i dozvolile/organizovale Prajd pokazujući svetu kako se i Srbija bori za jednakost, kako diskriminaciji nema mesta, kako svaki građanin ovde ima prava i bla, bla...
Pomoćnica gradonačelnika Novog Sada Ljiljana Koković izjavila je da je Grad Novi Sad jedan od brojnih gradova u svetu koji je uključen u obeležavanje 17. maja - Međunarodnog dana borbe protiv homofobije i transfobije (khm, khm..).
I dok ONA to izjavljuje, u Srbiji/Vojvodini/Novom Sadu se dešava stvarnost. Taj famozni skup oivičen je brojnim barikadama. Specijalne jedinice policije dovučene su u Novi Sad iz najudaljenijih delova države, a skup je okarakterisan kao visokorizičan (a jelte, slobode ipak imaju ograničenja)
Licemerje je ponovo potvrđeno. Na Trgu republike se danas NIJE slavila sloboda, ni ravnopravnost niti su se povrđivala zagarantovana prava.
Danas smo imali tor, deo oko tora i Srbiju. Bili su tu - predstavnici LGBT populacije, gradske vlasti, mi i oni. I svako je odigrao svoju ulogu. Mahalo se zastavicama, malo, isto toliko je i muzike bilo, govorancije.
Samo je falilo ISKRENOSTI. Nedostajala je stvarna podrška. Nije bilo ŽELJE da se ovo društvo reši zala koja rastu svakodnevno. NIJE! To nije pisalo u scenariju. Za to nisu glumca pronašli.
Prilazi Trgu bili su bili zatvoreni. U dva reda su bile postavljene barikade, ulazilo se samo uz pretres, dobijenu narukvicu i u određenom trenutku. Ako ste omašili vreme ulaska, molim, sačekajte sledeću godinu pa možda uspete da date podršku prisustvom. Iliti više sreće dogodine.
Sa krova zgrade posmatrali su i snimali NEKI, zluradi bi rekli da su to bili pripadnici Službe. To su vam oni koji ujutru "Mirka u pedera pretvore i pošalju na Prajd, da glumi i špijunira".
Ispred tora, iliti pozornice sa koje se svetu šalje slika kako smo eto i mi evropejci, te uz premijerku (LGBT pripadnica) imamo i svesti o seksualnim slobodama, dešavalo se ono što Srbija zaista jeste, ono što ovdašnja vlast (na gotovo svim nivoima) suštinski neguje, podhranjuje i raspiruje - MRŽNJA.
Srbija je sekularna država, ali na papiru. Srbija ima Ustav, samo na papiru. Ljudi su slobodni, samo dok ne pokažu da su drugačiji. Građani su samo dok im vlast to odobrava.
U Srbiji je sve privid. Ovde se živi na komandu, misli po naređenju, govori i sluša (sa) idiota...
Da se na početku razumemo: Ja sam bila i svojim prisustvom dala podršku SLOBODAMA (Ustavom Republike Srbije definisana kategorija). A Ustav je najviši pravni akt jedne države, te bi oni koji se u Srbiju zaklinju i istu "brane" morali da poštuju to "sveto pismo" koji između ostalog nalaže:
Kako je u ovoj državi sve kobojagi, tako je i priča u vezi sa ovom manifestacijom vrlo slična onim koje počinju sa "Bio jednom, jedan...".
Gradske vlasti ispunile su uslov EU i dozvolile/organizovale Prajd pokazujući svetu kako se i Srbija bori za jednakost, kako diskriminaciji nema mesta, kako svaki građanin ovde ima prava i bla, bla...
Pomoćnica gradonačelnika Novog Sada Ljiljana Koković izjavila je da je Grad Novi Sad jedan od brojnih gradova u svetu koji je uključen u obeležavanje 17. maja - Međunarodnog dana borbe protiv homofobije i transfobije (khm, khm..).
I dok ONA to izjavljuje, u Srbiji/Vojvodini/Novom Sadu se dešava stvarnost. Taj famozni skup oivičen je brojnim barikadama. Specijalne jedinice policije dovučene su u Novi Sad iz najudaljenijih delova države, a skup je okarakterisan kao visokorizičan (a jelte, slobode ipak imaju ograničenja)
(fotografija: Žarko Bogosavljević)
Licemerje je ponovo potvrđeno. Na Trgu republike se danas NIJE slavila sloboda, ni ravnopravnost niti su se povrđivala zagarantovana prava.
Danas smo imali tor, deo oko tora i Srbiju. Bili su tu - predstavnici LGBT populacije, gradske vlasti, mi i oni. I svako je odigrao svoju ulogu. Mahalo se zastavicama, malo, isto toliko je i muzike bilo, govorancije.
Samo je falilo ISKRENOSTI. Nedostajala je stvarna podrška. Nije bilo ŽELJE da se ovo društvo reši zala koja rastu svakodnevno. NIJE! To nije pisalo u scenariju. Za to nisu glumca pronašli.
Prilazi Trgu bili su bili zatvoreni. U dva reda su bile postavljene barikade, ulazilo se samo uz pretres, dobijenu narukvicu i u određenom trenutku. Ako ste omašili vreme ulaska, molim, sačekajte sledeću godinu pa možda uspete da date podršku prisustvom. Iliti više sreće dogodine.
Sa krova zgrade posmatrali su i snimali NEKI, zluradi bi rekli da su to bili pripadnici Službe. To su vam oni koji ujutru "Mirka u pedera pretvore i pošalju na Prajd, da glumi i špijunira".
Ispred tora, iliti pozornice sa koje se svetu šalje slika kako smo eto i mi evropejci, te uz premijerku (LGBT pripadnica) imamo i svesti o seksualnim slobodama, dešavalo se ono što Srbija zaista jeste, ono što ovdašnja vlast (na gotovo svim nivoima) suštinski neguje, podhranjuje i raspiruje - MRŽNJA.
(fotografija: Žarko Bogosavljević)
Srbija je sekularna država, ali na papiru. Srbija ima Ustav, samo na papiru. Ljudi su slobodni, samo dok ne pokažu da su drugačiji. Građani su samo dok im vlast to odobrava.
U Srbiji je sve privid. Ovde se živi na komandu, misli po naređenju, govori i sluša (sa) idiota...
Нема коментара:
Постави коментар