banksoalak.blogspot.com
Poslednjih desetak dana aktivno pratim ekonomske vesti, jer mi ove političke prže ganglije. U predizbornom cirkusu sve je više majmuna, a nigde tete na trapezu, da se bar osmehnemo nekom zgodnom guzu.
I dok čitam koliko jeste ili nije ljudi bez posla, kolika je prosečna zarada i ko će se leba najesti, nameće mi se utisak da su u ovoj državi baloni od sapunice najskuplji.
Istina jeste da u Srbiji ima posla. Samo preko jedne internet stranice možete doći do 484 oglasa za razne poslove u Novom Sadu. Od personalnog asistenta, preko magacionera, frizera, knjigovođe, kasira do raznih pozicija u IT sektoru. Šaroliko za one sa i bez stručne spreme.
Ali, druga istina je da su plate po pravilu minimalci od 31.000 uz putne troškove, koji se pravdaju računima od goriva ili se obezbeđuje markica za javni prevoz. Nije retko i da isplata zarade kasni po dva meseca, ukoliko se vadi iz budžeta Republike Srbije.
U zavisnosti od posla radna sedmica broji minimum 40 sati, koji su raspoređeni u dve, a neretko i u tri smene.
I čitajući i upoređujući cifre, nikako da shvatim kako to da zarađujemo 300, a trošimo mesečno 500 evra. Ako banke nisu utrčale sa skupim kreditima, verujem da mnogi rade i po dva posla, jer nemam drugog objašnjenja za razliku između prihoda i rashoda.
Prema podacima Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, PROSEČNA potrošačka korpa za januar 2020. iznosila je 72.413 dinara. Vrednost MINIMALNE potrošačke korpe za isti period bila je 37.485,76 dinara.
Obe ove košarice ne sadrži troškove energenata, odnosno račune za komunalije, struju, internet, kablovsku, telefon... U to nisu zbrojene ni rate za udžbenike, ni cene vannastavnih aktivnosti, kao ni sapuni i ubrusi koje učenici nose u škole, koje "sprovode" besplatno obrazovanje.
Takođe, nema ni računice koliko se odvaja za kirije. Cene zakupa stana u Novom Sadu kreću se od 160 do 250 evra za prostor od 20 do 45 kvadrata. Naravno na cenu utiče lokacija kao i procena stanodavca da je nameštaj od iverice u biti od ružinog drveta, te se mora ta skupocenost naplatiti.
Troškovi za stan do 50 kvadrata, ukoliko je grejanje na gas, te se obračunava samo u grejnoj sezoni, su do 150 evra (struja, komunalije, kablovska...).
Udžbenici za V razred osnovne škole staju oko 13.000 dinara i mogu se isplatiti u četiri rate. Na tu sumu treba dodati još i cene svesaka, olovaka, patika, šorca za fizičko.... Roditelji čija deca su srednjoškolci ili brucoši znaju koliko ih koštaju studije potomaka.
Zanemarićemo ostale troškove života dostojnog običnog čoveka, poput odlaska u pozorište, bioskop, kafanu, rođendane...Naravno, neću ni uračunati trošak letovanja, zimovanja ili bar običnog dvodnevnog izleta. Jer, većina nas je prepoznatljiva po nadimku "paradajz turisti".
Privatnici plaćaju koliko mogu ili ih je država minimalnom cenom rada naterala, a u javnom sektoru plate zavise od xy faktora. Tako je prema istom ministarstvu, prosečna zarada (bez poreza i doprinosa) iznosila 59.941.
Da bi se pokrila prosečna potrošačka korpa, u januaru, bila je potrebna 1,21 prosečna zarada iliti sa prosekom možeš minimalno. A ako sada u računicu ubacimo onih 31.000, koliko je plata u privatnom sektoru ili 43.000 (a koja kasni dva meseca), matematika kaže da nam je za preživeti potrebno 1,5 do dve plate, ali bez da platimo račune.
Plate (po oglasima) 31.000 - 43.000
1. minimalna potrošačka korpa (pod uslovom da jedete i pijete one najjeftinije proizvode) 37.485,76
2. zakup stana od 17.000,00
3. troškovi stanovanja( u grejnoj sezoni - grejanje na gas) 16.000,00
1+2+3 = 70, 485,76
Sve i da se ne plaća zakup stana, znam ljude čiji je račun objedinjene naplate 16.000, te mu se na kraju sve svede na vrlo slično.
A oni baloni od sapunice, s početka... To vam je sve ovo kazano u periodu parenja, predizborno vreme, nesposobnih sa nestručnim, a koji bi sutra da svoje bankovne račune dopune sa još kojom hiljadom evra muzeći privatan sektor ili prodavajući radnu snagu stranim fabrikantima. Najskuplje su te svetlucave vodene loptice kada se rasprše u stomaci gladnog i nesretnog naroda.
Evo volela bih da mi neki ekonomista objasni da sam pogrešila u računici, da nisam pravilno iščitala objave sa sajte ministarstva, da se neko javi da mi kaže da ljudi ovde žive život dostojan čoveka.
Da, da, statistika kaže i da pola Srbije jede kupus, dok druga polovina ište meso, a svi zajedno sarmu. Iako specijalitet, možda da nam se dozvoli da sami pravimo jelovnik, onako ljudski je da imamo prava na više od ovoga.
Нема коментара:
Постави коментар