"Izviniti se ne znači uvek priznanje da ste pogrešili, u većini slučajeva ono znači da vam je odnos sa osobom kojoj se izvinjavate mnogo važniji od vašeg ega".
Iz raznih odnosa naučila sam da tu reč ne trošim previše, ali da je koristim u momentu kada uvidim da mojim postupkom druga osoba može biti povređena. Nisam uvek koristila baš nju, često sam i objašnjavala svoje postupke. I tu sam upadala u zamke zagovornika savremenog životnog stila.
Naime, oni često pominju kako ne treba da objašnjavamo svoje postupke, jer ne dugujemo nikome ništa. Mislim da to nije tačno. Jer mi ne živimo u glavama drugih ljudi, posebno emotivnih partnera. Ne znamo kako će on/ona prihvatiti i razumeti naše reči, na kojima vrlo često škrtarimo.
Smatram da dugujemo i objašnjenje i izvinjenje za sve čime smo drugu osobu povredili. Upravo je to ono što može da spreči nesporazume, umanji bes, a pre svega celu situaciju učini manje stresnom i bolnom.
Izvinjenje je važan ritual. Njime pokazujemo poštovanje prema partneru i empatiju prema voljenoj osobi. Umiriti one koje volimo rečju "izvini" ne bi trebalo da nam je važnije od ponosa.
Objasniti svoje postupke nije lako. Često smo sebični, ne razmišljamo o posledicama koje, po pravilu, drugi snose. I tu opet dolazim u sukob sa raznim "mudracima".
Ne možemo da radimo samo ono što nas čini srećnim, jer nismo sami. To je moguće prilikom kupovine duksa ili kod izbora priloga za pljeskavicu, ali ne i u odnosima. To ne znači ni da treba da podnosimo situacije i stvari koje nas povređuju ili nas vređaju na bilo koji način.
Ali ako biram majonez za svoj sendvič ili samo salatu za obrok za dvoje, odreći ću se premaza. I to nije kompromis, već moja želja da uživamo u hrani zajedno.
I možda sam banalizovala, ali tako neću morati da se izvinjavam zbog ličnog ukusa i da objašnjavam zašto mi je on važniji od trenutka sa voljenom osobom.
Reč "izvini" nas NE čini slabićima, već naprotiv, pod uslovom da je nismo uslojili kao "refleks".
Нема коментара:
Постави коментар