I sve to ne bi bilo meni zanimljivo da prvo dvoje, pobrojanih, nisu lekari. A ovaj novinar je "čovek od pera" i zaštitar slobode i prava, Ustavom garantovanih kategorija, bar bi tako trebalo da bude. Ni on mi ne bi bio interesantan, da ne radi u tkz. objektivnom glasilu.
Svo troje su povredili moja osećanja, kao građanke ove države, koja se izjašnjava kao ateista.
Mediji sa nacionalnom frekvencijom, ali i oni koji se deklarišu kao demokratski i objektivni, sebi ovakve propuste ne bi smeli da dozvole. Takođe, to ne bi smeli da rade ni fakultetski obrazovani kadar, kojem bi znanje i nauka trebalo da budu ispred intimnih uverenja.
Neću se baviti ličnim verovanjima, jer to je stvar pojedinca. Svako ima prava da veruje u šta hoće, Zubić vilu, jednoroge, vanzemaljce ili boga. Ono što nema prava je da u zvanične izjave, o problemu u kojem jesmo, uvodi intimne zahvalnosti, očekivanja ili pak obeležja, koja naukom nisu potvrđena.
Od boga izlečenje ili ne, mogu, vernici očekivati, a mi ostali od struke i nauke.
Analogno tome, meni se otvorilo pitanje: zašto ljudi završavaju silne fakultete, godine utroše na specijalizacije i živote u pronalascima lekova, ako će na kraju rešenje imati onaj kojeg videla nisam. Zar onda nije jeftinije, za sve - porodice, državu, zdravstvene centre, da prestanu sa finansiranjem nauke i pojedinaca, već sve da pošalju u specijalizovane škole u kojima se religija uči, pa se sutra svi pored kreveta pacijenata lepo mole za ozdravljenje. Jer ovako mu dođe, da su ti, pojedini, sluge nevidljivom šefu, od čije volje zavisi ko će i koliko poživeti. Šta se onda ljudi trpaju u priču, otvaraju laboratorije, igraju epruvetama...
Meni je sve to ozbiljna zajebancija i silovanje zdrave pameti.
Neki lik tamo iza sedam gora, preko sedam mora i sedam oblaka, u zavisnosti od raspoloženja, odlučuje ko će da preživi neko sranje. Za to vreme, neke čikice i tetice u belim mantilima, koji su se zarekli da će brinuti i čuvati živote pripadnika svoje vrste, ustvari samo trčkaju tamo amo bez ikakve odgovornosti i funkcije. Njihovo je da vlaže sasušena usta čoveku čiji život isisava neko tamo, bar meni, vrlo nevidljiv.
Ne verujem ja u Deda Mraza, ali ako moram da biram izabraću jednoroge. Za njih se ne vezuju bes, greh, ljutnja, strašni sud....
No, ne mogu da prihvatim da je nešto "božija volja", ako nam se obrate učeni objašnjavajući šta treba ili ne treba da činimo, a mi poslušamo ili ne. Onda mu to dođe kao naša volja. Mi lično biramo kako ćemo ponašati, šta ćemo reći ili uraditi. Da li su onda ti ljudi pojedini, ustvari bogovi, da li se njima zahvaljujemo i u njihovu čast metalna obeležja nosimo, jer su nas upozorili, obavestili ili pak informisali?
Ne mogu da prihvatim i da akademski građani ove zemlje sebi dozvole izjave kojima spiraju ličnu i stručnu odgovornost, istu prebacujući na onog kojeg literatura zabeležila nije.
Lekari u svom životu pročitaju na tone ispisanih hartija, studija, naučnih radova, tačno znaju u kojem dobu čovek ima 206, a kada 350 kostiju, dok ovi iz specijalnih škola veruju u ono što kriju korice samo jedne knjige.
Nije li to malo, hm, čudno, najblaže rečeno?
Opet, ako i nije, a zašto se bolesni turaju po bolnicama, zašto se ne slažu u porte bogomolja, pa se onda ovi specijalci molitvama pobrinu da isti budu izlečeni? Videh neki dan objašnjenje i da lapanje iz iste kašike, ako je nekakav sveti obred, u ovom slučaju, pričest, nije opasan po zdravlje ljudi, kažu poznavaoci one jedne gore pomenute knjige.
Nasuprot njima, poznavaoci virusa, bakterija, mikroba... kažu da jeste.
I dok se učen svet boji i zahvaljuje onome, koji je samo izgovor za ljudsku glupost, nestručnost i neznanje, ja ću jednoroge da zamolim da isprde jedno tri duge, kako bi u svom ovom sranju videla nešto lepo.
Podsetiću vas da je vlast u Bugarskoj, državi sa vrlo bogojažljivim narodom, još 2009. počela sa primenom propisa koji nalaže da vernici moraju da izdvoje jedan posto godišnjeg prihoda za finansiranje verskih zajednica. Ovim "porezom na veru", kako javlja Verska informativna agencija VIA, zamenjuje se dotadašnje izdržavanje verskih zajednica iz državnog budžeta. Oni koji se deklarišu kao ateisti, ne moraju da plaćaju ovaj doprinos, oni plaćaju porez kojim se pomaže Bugarska akademija nauka, kao i univerziteti na kojima se ne izučava teologija. (Večernje novosti, 05.04.2009).
Verujte u šta hoćete, samo me nemojte vređati i maltretirati.
Ako ste lekari lečite stečenim znanjem i strukom, manite se nevidljivih sila. Ako ste novinar pišite ono što vidite, prenosite ono što čujete, proverite kazano, ne interesuju mene vaše dvojbe u lobanjama i lična uverenja, to ostavite za vaše ukućane.
Нема коментара:
Постави коментар