Korpa za zdrav razum

 banksoalak.blogspot.com

Poslednjih desetak dana aktivno pratim ekonomske vesti, jer mi ove političke prže ganglije. U predizbornom cirkusu sve je više majmuna, a nigde tete na trapezu, da se bar osmehnemo nekom zgodnom guzu.

I dok čitam koliko jeste ili nije ljudi bez posla, kolika je prosečna zarada i ko će se leba najesti, nameće mi se utisak da su u ovoj državi baloni od sapunice najskuplji.

Istina jeste da u Srbiji ima posla. Samo preko jedne internet stranice možete doći do 484 oglasa za razne poslove u Novom Sadu. Od personalnog asistenta, preko magacionera, frizera, knjigovođe, kasira do raznih pozicija u IT sektoru. Šaroliko za one sa i bez stručne spreme.

Ali, druga istina je da su plate po pravilu minimalci od 31.000 uz putne troškove, koji se pravdaju računima od goriva ili se obezbeđuje markica za javni prevoz. Nije retko i da isplata zarade kasni po dva meseca, ukoliko se vadi iz budžeta Republike Srbije.

U zavisnosti od posla radna sedmica broji minimum 40 sati, koji su raspoređeni u dve, a neretko i u tri smene.

I čitajući i upoređujući cifre, nikako da shvatim kako to da zarađujemo 300, a trošimo mesečno 500 evra.  Ako banke nisu utrčale sa skupim kreditima, verujem da mnogi rade i po dva posla, jer nemam drugog objašnjenja za razliku između prihoda i rashoda.

Prema podacima Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, PROSEČNA potrošačka korpa za januar 2020. iznosila je 72.413 dinara. Vrednost MINIMALNE potrošačke korpe za isti period bila je 37.485,76 dinara.

Obe ove košarice ne sadrži troškove energenata, odnosno račune za komunalije, struju, internet, kablovsku, telefon... U to nisu zbrojene ni rate za udžbenike, ni cene vannastavnih aktivnosti, kao ni sapuni i ubrusi koje učenici nose u škole, koje "sprovode" besplatno obrazovanje.

Takođe, nema ni računice koliko se odvaja za kirije. Cene zakupa stana u Novom Sadu kreću se od 160 do 250 evra za prostor od 20 do 45 kvadrata. Naravno na cenu utiče lokacija kao i procena stanodavca da je nameštaj od iverice u biti od ružinog drveta, te se mora ta skupocenost naplatiti.

Troškovi za stan do 50 kvadrata, ukoliko je grejanje na gas, te se obračunava samo u grejnoj sezoni, su do 150 evra (struja, komunalije, kablovska...).

Udžbenici za V razred osnovne škole staju oko 13.000 dinara i mogu se isplatiti u četiri rate. Na tu sumu treba dodati još i cene svesaka, olovaka, patika, šorca za fizičko.... Roditelji čija deca su srednjoškolci ili brucoši znaju koliko ih koštaju studije potomaka.

Zanemarićemo ostale troškove života dostojnog običnog čoveka, poput odlaska u pozorište, bioskop, kafanu, rođendane...Naravno, neću ni uračunati trošak letovanja, zimovanja ili bar običnog dvodnevnog izleta. Jer, većina nas je prepoznatljiva po nadimku "paradajz turisti".

Privatnici plaćaju koliko mogu ili ih je država minimalnom cenom rada naterala, a u javnom sektoru plate zavise od xy faktora. Tako je prema istom ministarstvu, prosečna zarada (bez poreza i doprinosa) iznosila 59.941.

Da bi se pokrila prosečna potrošačka korpa, u januaru, bila je potrebna 1,21 prosečna zarada iliti sa prosekom možeš minimalno. A ako sada u računicu ubacimo onih 31.000, koliko je plata u privatnom sektoru ili 43.000 (a koja kasni dva meseca), matematika kaže da nam je za preživeti potrebno 1,5 do dve plate, ali bez da platimo račune.

Plate (po oglasima)  31.000 - 43.000 

1. minimalna potrošačka korpa (pod uslovom da jedete i pijete one najjeftinije proizvode) 37.485,76

2. zakup stana od 17.000,00

3. troškovi stanovanja( u grejnoj sezoni - grejanje na gas) 16.000,00

1+2+3 = 70, 485,76

Sve i da se ne plaća zakup stana, znam ljude čiji je račun objedinjene naplate 16.000, te mu se na kraju sve svede na vrlo slično. 

A oni baloni od sapunice, s početka... To vam je sve ovo kazano u periodu parenja, predizborno vreme, nesposobnih sa nestručnim, a koji bi sutra da svoje bankovne račune dopune sa još kojom hiljadom evra muzeći privatan sektor ili prodavajući radnu snagu stranim fabrikantima. Najskuplje su te svetlucave vodene loptice kada se rasprše u stomaci gladnog i nesretnog naroda.

Evo volela bih da mi neki ekonomista objasni da sam pogrešila u računici, da nisam pravilno iščitala objave sa sajte ministarstva, da se neko javi da mi kaže da ljudi ovde žive život dostojan čoveka.

Da, da, statistika kaže i da pola Srbije jede kupus, dok druga polovina ište meso, a svi zajedno sarmu. Iako specijalitet, možda da nam se dozvoli da sami pravimo jelovnik, onako ljudski je da imamo prava na više od ovoga.

Bez odgovora, ali i pitanja

 www.logicno.com

U ovoj državi, duboko podeljenoj na one koji podržavaju vlast, iz sebi poznatih razloga i na one koji istu žele više da ne vide, sve se svelo na dnevne aktuelnosti. Mnogo pitanja, odgovora malo, a istrajnosti i doslednosti vrlo malo. O samom virusu, njegovoj opasnosti i neophodnim merama kako bi sebe i druge zaštitili, neću, kao ni do sada, pisati. Time će se baviti oni koji su za tu problematiku školovani.

Meni od početka jako smeta izostanak odgovora na neka ključna pitanja, kao i neistrajnost i nedoslednost, ali i kritičnosti kao i ukazivanja na propuste. Sporadično su se pojavljivali isti ljudi, cirka njih petoro, koji su postavljali pitanja, komentarisali i ukazivali na kršenja raznih zakona, ali i ozbiljno poigravanje sa koeficijentom inteligencije naroda.

Sveopšti utisak mi je, da su mnogi dozvolili da autocenzura pokrije objektivnost i doslednost. Pitanja su postavljana jednom, eventualno dva puta i na tome se tema završavala. Danas i dalje nemamo precizan odgovor da li je predsednik Srbije testiran na Covid19, da li su testirani i svi oni koji su sa njim bili u kontaktu u Nišu, na onom sveopštem narodnom veselju prilikom uručivanja medicinske opreme.

Podsetiću da predsednik Srbije nije boravio ni u obaveznoj izolaciji posle povratka iz Mađarske, iako to pravila nalažu.

I verujem da su mnogi to zapamtili, ali mi i dalje nemamo odgovor na to pitanje ni u jednom mediju.

Pre gotovo mesec dana ovo je objavljeno:

"Protokol je isti za sve, procedura zavisi od toga da li je neka osoba bila izložena i u bliskom kontaktu sa osobom kojoj je labaratorijski potvrđena infekcija u periodu za koji se smatra da je zarazan, rekla je zamenica direktora Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ Darija Kisić Tepavčević.
- U skladu sa tim rade se dalje procedure i potrebna testiranja, nema izuzetaka", navela je ona." (Slobodna Evropa, 09.04)

"Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je (10.04) u Nišu da će „biti testiran na korona virus, ako postoji bilo kakva šansa“ pošto je njegov sin Danilo oboleo i hospitalizovan je na Infektivnoj klinici u Beogradu.
– Samo vas molim da ne brinete licemerno jer ne znate da li sam imao kontakte ili nisam. Razgovaram sa lekarima svakog dana, ako postoji bilo kakva šansa – biću testiran i da se ne sekirate mnogo, posledice bi bile teže od izolacije. Vrlo sam odgovoran čovek i slušam lekare – rekao je Vučić ". (Danas)

Možda čovek i jeste testiran, kao i svih zilion ljudi sa kojima je bio u kontaktu za vreme ovog vanrednog stanja, dok je obavljao svoj predsednički posao i održavao predizbornu kampanju vrlo živom, ALI mi ne znamo istinu. On je taj koji bi trebalo da ličnim primerom pokaže ozbiljnost pandemije, umesto toga, on se dernjeka kao neshvaćena tinejdžerka, na narod koji je neodgovoran i bahat. Svaku sličnost on ne uviđa, a još mu u tome pomažu i svi oni stručnjaci koji su svakodnevno kalkulisali sa istinom i politički prihvatljivim stavovima.

Evo meni i dalje nije jasno koliko je Srbija imala, a koliko sada poseduje respiratora. Koliko je kupila istih od novaca EU, koliko je dobila, a koliko su donirali razni dobrotvori. Pročitah negde da će se o tome nakon ovog "rata" u nekom od izveštaja. Jeste, nije, pa jeste državna tajna taj broj medicinskih aparata. Za otkrivanje istog predsednik države neće odgovarati, jer je sam odredio u kom trenutku je potrebno staviti oznaku "strogo poverljivo" na tu informaciju.

"Broj respiratora u Srbiji tretira se kao državna tajna, rekla je premijerka Ana Brnabić i dodala da je tako u svim državama. Nabavka novih aparata za ventilaciju pluća je da bi sistem bio "200 posto siguran", istakla je ona. Upitana koliko Srbija ima respiratora, premijerka Ana Brnabić je na konferenciji za medije odgovorila: "Ja vam kažem da ima dovoljno". (N1, 12.03)

"Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da Srbija trenutno raspolaže sa 1.008 respiratora što je kako je naveo, tri puta više nego 2009. godine kada je zbog svinjskog gripa". (Danas, 12.03)

"Za respiratore. . . od danas je državna tajna. Ja sam kriv, pišite to, stavljajte u svojim primedbama, u jednom delu političke oligarhije, kako god hoćete. Mi ćemo da se snalazimo, da nabavljamo što je moguće više aparata“, rekao je Aleksandar Vučić. (Tanjug, 14.03)

Dalje, interesuje me i koliko je ljudi zaraženo na onim masovnim okupljanima po crvenim portama. Zašto nemamo taj podatak? Ono, srušiće se teorija da svevišnji brine o zdravlju ljudi? Zašto nemamo ni podatak da li su podnete prijave protiv organizatora skupova po crkvama? Nisam videla ni da se neko time ozbiljnije bavio.

Eto, mislim da je vrlo važno objasniti pastvi da njihova verska uverenja nisu Covidom19 ugrožena, ali jeste njihovo zdravlje i možda životi njihovih članova porodica. Zato treba izaći sa informacijom o tome kako su se i gde zarazili oboleli. A ćutanjem ili podrazumevanjem da odgovore nećemo dobiti, samo se daje legitimitet crkvi kao nedodirljivoj i nadasve iznad zakona i propisa.

"Trojica sveštenika Eparhije valjevske Srpske pravoslavne crkve se trenutno nalazi na lečenju u zdravstvenim ustanovama u Beogradu. Pored vladike Milutina, koji je preminuo sa dijagnozom Covid-19, u KBC "Dragiša Mišović" u Beogradu je nedavno u 39. godini sa istom dijagnozom preminuo i veroučitelj iz Valjeva Predrag Jevtić".(Radio021, 11.04)

Ovome da dodam i da su se, pre ove informacije, desetak dana, širom Srbije masovno pričešćivali vernici. Gore navedeni podaci dokazuju da virus nije vukodlak i ne boji se srebrne kašike.

Kao i uvek, očekujem dokumentarne filmiće na niz tema koje su zadate u predhodnih pedesetak dana, ali tek kada sve prođe. Ono što znam da u istima neće biti, jeste to da postoji novinar koji je svakodnevno ponavljao isto pitanje. Ta nedoslednost je posledica dnevnih aktuelnosti kojima je zatrpavana javnost, te mogu da razumem procenu da se ne preteruje sa istim pitanjem. No, ali uverena sam da bi to u mnogome pomoglo da narod možda, za nijansu ozbiljnije, shvati zašto ne smemo da opteretimo naš zdravstveni sistem.

Naše razboljevanje ovu državu košta mnogo. I država ne sme da dozvoli sebi bolesnu naciju, jer ako bude morala u zdravstvo da ulaže, kako će graditi puteve iz niodkuga ka ničemu. Bilo je najava da će se sada obasuti kešom zdravstvo, no ja ću podsedtiti da je budžetom za 2019. vojska dobila mnogo više para.

"Novim budžetom je predviđeno duplo više ulaganja u kvalitet zdravstvene zaštite – sa 379 miliona na 787 miliona dinara, ali i za preventivnu zaštitu, za koju je u 2018. izdvojeno malo više od 1,03 milijarde, a ove 1,14 milijardi dinara. Međutim, Ministarstvo odbrane koje upravlja vojskom imaće budžet naredne godine veći od 95 milijardi dinara, pet puta više nego Ministarstvo zdravlja" (Radio021, 21.12.2018).

I za kraj, preporuka epidemiologa je da i kada se ublaže mere moramo i dalje da peremo ruke.

"Važno je da ostanu mere socijalnog distanciranja. Takođe, to važi i za pranje ruku i korišćenje dezinfekcionih sredstava, kao i za korišćenje maski tamo gde je neophodno", rekao je dr Predrag Kon za RTS. (03.05.2020).

Neko će sasvim sigurno oprati prste i izvući se iz sveopšteg cirkusa u kojem živimo, pojedinim će štroka ostati na dlanovima, ali nosiće rukavice.

I ne znam šta je još nenormalnije mogao da poruči član stručnog tima, možda da je precizirao i da noge moramo prati, kao i ostatak tela.

Ovakva preporuka me dovodi i do zaključka da smo kanda pandemiju mogli izbeći da smo SAMO ruke prali i nismo lizali gilendere i kvake.
 

 

Svečani stolnjak

 www.bastabalkana.com

Jutros sam prvu kafu popila za kuhinjskim stolom, koji sam prekrila svečanim belim stolnjakom. Prekršila sam socijalnu distancu, ali ne i mere Vlade Srbije, ja sam sa Depresijom započela ovu nedelju.

Svi moji prijatelji, članovi porodice, ali i poznanici družili su se ili borili sa melanholijom, depresijom ili već nekim drugim oblikom nervne napetosti. Oni imaju svoje načine da se sa istim izbore ili ne. Ovo je moj.

Znam da ima i mnogo onih koji neće reći kako se osećaju, koji će "planuti" na neku sitnicu ili se samo rasplakati u tišini.

A mene je moja gošća trenirala intenzivno više od mesec dana. Behu to pravi kondicioni treninzi. I ranije je znala da me obori, ali nije bila dovoljno silovita da me povuče skroz. Danas se potrudila.

I nisam se borila sa njom, jer više snage nemam. Pustila sam je da posedi sa mnom kako bi iznašle nekakav dogovor, više kompromis.

Od uvođenja zabrane kretanja moja raspoloženja su se menjala. Od super racionalne do prestavljene osobe sam se za manje od tri sata pretvarala. Imala sam od starta napravljen spisak dnevnih obaveza. Listu stvari koje mogu u izolaciji da napravim, šta ću kuvati, kako dete hraniti, šta će ono raditi... Imala sam rutinu. Imala sam je i ranije, pa mi to nije predstavljalo slamku spasa.

Bojila sam, farbala, crtala, pravila, popravljala, mesila, seckala, presađivala, šila (a baš i ne umem), razgovarala sa prijateljima, održavala kontakte, gledala filmove, čitala, plesala, strani jezik učila.... I uprkos svemu evo me sa NJOM pijem kafu.

Trudila sam se da budem informisana, pa izbegavala da gledam i slušam vesti. Imala sam razumevanja za tuđe stavove, posebno one vođene strahom. Pa onda posle nekog vremena više nisam bila tolerantna. Izbijao je bes iz mene.

Taj bes uslovljen je ozbiljnim atakom stvarnosti na moj mentalni sklop. Činjenice, laži, muljanja, neimanja obraza, nepoštovanje zakona, gaženje mog dostojanstva... sve je to spakovano u ovo vreme koje provodim u stanu.

Prve nedelje su prolazile, onako, manje bolno za mene i manje stresno za okolinu. Međutim, i kod mene su postoje te ključne nedelje, da bi u ovoj eskaliralo.

Osećam se kao u lancima. Okove su mi nametnuli gori od mene. Jesu, gori su. No, ti mi lanci nisu najteži, sada mi je najteže što se ponovo preispitujem. Izvlačim sve urađeno u životu i mislim se gde sam. Jer, nekako mi se čini da  imam ozbiljan problem u koracima. Svako malo neki prestup napravim.

Korak napred, nazad dva...

Sedimo nas dve tako i gledamo se, ona sa sitnom pobedom u očima, a ja sa gorčinom u želucu. I gde sam ja sada na svom životnom putu, šta sam sa tom stazom napravila, koliko sam uistinu uporna i istrajna, koliko otvorena i tolerantna, koliko sebična i posesivna, gde je granica boli do koje mogu...

Svaki detalj analiziram i nisam ništa, a ni manje pametnija, niti bliža nekakvoj istini ili bar nekakvom rešenju. Nemam predlog koji bi mogla na taj svečani stolnjak staviti.

Ono što jedino znam je da su me porazile laži. Toliko da sam dozvolila zveri da iz mene izbije.

Tu vrstu nepoštovanja ne podnosim. Nekada mogu da živim po onoj "nije strašno što me lažeš, strašno je što misliš da ti verujem", ali ovih dana ne mogu ni da se potrudim da iza toga stanem. Ne mogu više nijednu sitnu, najsitniju laž da progutam. Ne mogu da okrenem glavu od neizgovorenih, prećutanih stvari...

Sada se manje i nadam. I to me poražava. Već neko duže vreme se ja sa tim borim - nadati se i boriti ili čemu sve to (a usto i ne radi).

Nekako mat pozicija. Nema sledećeg poteza. Moraju figure na početne pozicije, pa partiju ispočetka. I taj meč sa mnom je jako težak. Potvrdiće to oni koji me poznaju.

Sada očekujem puno od onih koje volim, iako je očekivanje majka svih zajeba. Očekujem da me ne lažu, da se ne sakrivaju, da se zajedno nosimo sa ovim. Da me i ovaj put pridrže, isto onako kako jesu i kako ja njih jesam.

I sve ovo nisam napisala u nameri da mi se oplače stanje moje, ovo je za sve one koji se bore kao i ja, da prežive ovo ludilo. I nema tu puno pametnih reči ni saveta, možda ih jedino psihijatri imaju. Ja sam rešila da posedim danas sa svojim strahovima, depresijom i nesigurnošću.

Sutra... videću šta ću.

I da li sam sada manje jaka osoba, više neurotična samohrana majka, povređena žena u PMS-u, hormonalno disbalansirana... Da li koristim svoje emocije da bih pravdala postupke i ucenjivala voljene, da li previše tražim, da li očekujem nemoguće... O tome čim ispratim Depresiju i ugostim Suočavanje.



Sebična sam sada. Utamničena u sopstvenim emocijama i umu. I ne znam da li bih pre vikala ili plakala.

Valjda je to tako kada se ležajevi u mozgu ne odmaraju, kada se previše emocija ima (ako je to moguće). Vadim se na nervnu rastrojenost pa se pozivam na razum. Kakav oksimoron. A ustvari samo mi treba sloboda. Trebaju mi noge u pesku i da mi se ne čupaju perja sa krila. Ali još nisam definisala da li ih sama čupam iz osećaja nemoći.   

 

Kalkulator

www.ethicsdaily.com

Kako reče Rodoljub Šabić pre koji dan, obavezna knjiga koju svi treba da pročitaju je USTAV. To je onaj najviši pravni akt jedne države, a u koji je 2020. pljunuo predsednik Srbije, svi poslanici NSRS, premijerka Vlade Srbije i svi do jednog ministra...

Toplički centar za demokratiju i ljudska prava podneo je Tužilaštvu za organizovani kriminal krivičnu prijavu protiv predsednika i premijerke Srbije, Aleksandra Vučića i Ane Brnabić, i predsednice parlamenta Maje Gojković zbog sumnje da su proglašenjem vanrednog stanja bez sazivanja Skupštine Srbije, "izvršili državni udar". Kako se navodi u prijavi, oni su 15. marta "u stanju uračunljivosti, kao pripadnici organizovane kriminalne grupe koju je oformio Vučić, a u cilju sticanja neograničene političke moći i uvođenja autoritarnog modela vlasti pojedinca, primenom političke sile, doneli i svojim supotpisima potpisali Odluku o proglašenju vanrednog stanja, a da prethodno nisu sazvali ili probali da sazovu skupštinu, čime su preuzeli njenu nadležnost, a istu suspendovali". (N1, 17.04.2020.)

Situacija u Srbiji u vezi sa poštovanjem Ustava i ljudskih prava je "izuzetno uznemirujuća", upozoravaju poslanici u Evropskom parlamentu. Grupa od 21 poslanika u EP uputila je pismo evropskom komesaru za proširenje Oliveru Varheljiju (Varhelyi) u kom naglašavaju da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, bez zasedanja parlamenta, proglasio "neograničeno" vanredno stanje zbog korona virusa. "Ove oštre i nesrazmerne mere koje su ograničile ljudska prava, očigledno nisu preduzete da bi se sprečilo širenje COVID-19, već da se spreči sloboda izražavanja i slobodno kretanje”, podvlači grupa poslanika Evropskog Parlamenta. Oni u pismu navode da je, kao rezultat ovih mera, već došlo do hapšenja građana, uz obrazloženje da su kršili mere u toku policijskog časa. Međutim, kako kažu u pismu, "stvarni razlog hapšenja je kritika vladine politike". Ta grupa poslanika upozorava da je Vlada Srbije želela da uspostavi potpunu kontrolu nad medijima "kako bi objavljivala samo filtrirane i većinom lažne informacije, kao i klevete protiv EU". (Slobodna Evropa, 16.04.2020.)

I dok pojedinci pozivaju na minimum ljudskog dostojanstva, usred brdovitog Balkana jedna se zemlja, usred pandemije, bori da dokaže dal` je svetovna il´ je sekularna. Iz objava ljudi po društvenim mrežama, vesti i naslova portala, jedan deo populacije muči to što ne mogu skoknuti do crkve, dok druge ljuti, što uopšte neće moći skoknuti ni do ispred zgrade, ako nemaju kuče koje (baš) mora da piški, tako ponekad (to ponekad je odredilo ovlašćeno telo za izdavanje naredbi u vanrednom stanju).

Polemika je ozbiljna u narodu. To sve iz ćoška gleda predsednik Srbije, koji nas je zaključao, da bi penzionere spasio, poturajući pokrajinskog ministra zdravlja da izgovori: Liturgije neće na Uskrs biti.

Cinculiralo se sa crkvom tu par dan i onda postigoše dogovor, prvi od prvijih sa prvim od svih sveštenih otaca: zaključavaju nas od petka do utorka!

Dozvoliše četvrtak. Ustupak verujućima da do crkve skoknu i ikone celivaju, opet, da se Isusova tela i krvi najedu i napiju iz iste kašike i bokala. Policija je selektivno radila posao propisan u vanrednom stanju. U pojedinim delovima Srbije su nemo posmatrali kako se krši zabrana okupljanja, a negde su, sitan procenat, okupljeni narod rasterivali.

Moj stav je vrlo jasan u vezi sa religijom, upletanjem crkve u državnu politiku... Ono što mi nikada neće biti jasno je zašto i kako (kako, kako, kako) ubogi siromasi, što u kući minimum petoro gladne dece imaju na ikonu ostavljaju zadnji dinar. Dok crkva ne plaća porez na imovinu, vernici bez domova ostaju. Ne čuh da je crkva donirala keš za respiratore (ispravite me ako grešim), ni da je vrata beskućnicima otvorila u vreme policijskog časa, nešto nisam zapratila ni da je bar neku hranu obezbedila siromašnijoj pastvi, utočište za žene i decu žrtve nasilja ponudila (opet, dopunite/ispravite niz).

I dok se neodlazak na liturgiju kao hleb nasušni predstavlja, po zdravstvenim centrima mulja se ozbiljno. Zdravstveni radnici, NAPOKON, posle mesec dana govore javno ono što su ćutali: ne postoje jasne smernice, nema zaštitne opreme, nema obučenih... Svaki dan novo svedočenje.

A epidemiolozi vođeni smernicama iz državnog vrha na sve ijedno pitanje, koje nije naručeno, odgovaraju kako je sve politizacija situacije. A još nisam pronašla ni vest šta se desilo sa sagom o testiranju predsednika države, čiji je sin zaražen koronavirusom. Da li je ili ne testiran, zašto nije u izolaciji, samoizolaciji.... ?

Važno je da se u 20h tapše. Mislim da se više i ne znaju ljudi kome aplaudiraju. A da ne tapšemo, nego da se saberemo, da budemo odgovorni i da na odgovornost pozovemo one koji nas tamniče, koji nas žrtvuju, koji se zajebavaju sa sutrašnjicom nas i naše dece... ? Jer, nema te sile koja će nam babe i dede lečiti, gladno dete pred spavanje nahraniti, kada sutra ne budemo posla imali. Nema tog svevišnjeg do nas, koji će nam račune platiti, jer onih, 100e, nisu dovoljni ni da se podmire najosnovnije mesečne potrebe za dvočlanu porodicu.

Da ne zaboravimo da kampanja za Vođu traje, a koji se svesrdno trudi da svaki dan iskoristi za istu. Te iz svih kalkulacija( njihovih, mojih), izjava i čitanja vesti u režimskim medijima, nadam se izborima na Vidovdan (mora da bude neki mnogo bitan dan iz slavne istorije Srba, naravno da je isti ponos star bar 300 godina). Te po mojoj računici, virus će da oslabi taman 40 dana ranije, kako bi se malo i izbornih radnji igrali. To mu dođe oko 08.05, što se poklapa sa izjavama ovih iz Kriznog štaba, a taman pokriva i 01. maj (sveopšte roštiljanje) i Đurđevdan (06.05, sve popularni mrsni verski praznik).

I ostaje da vidimo kako će se sve odvijati, koje mere uvode, gde će popustiti, kakve poteze povući... a do tada:

Danas, 17.04.2020: Obezbeđen infektolog za karantinsku bolnicu u Šapcu, ministar ne odgovara

Specijaliste opšte medicine Milica Nikolić Urošević, koja je i predsednica Udruženja za zaštitu prava izabranih doktora opšte medicine Srbije, gostujući u Novom danu izjavila je da su se ovi lekari tokom pandemije koronavirusa susreli su se sa nizom problema - od nejasnih instrukcija za rad koje su izdali nadležni organi do nedostatka zaštitne opreme. Ona ističe da na dopis koje je Udruženje uputilo svim domovima zdravlja u Srbiji u kojem se traži da se rad organizuje u skladu sa preporukama Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu nikada nisu dobili odgovor. "U mnogim domovima zdravlja ambulante i dalje rade 24 sata. Čemu ako imamo policijski čas, ako se zna da na odeljenjima opšte medicine rade ljudi koji imaju dosta godina, ili hronične bolesti?", pita Nikolić Urošević. (N1, 17.04.2020.)

Inficirana demokratija

U ovoj, po treći put, drugoj ključnoj sedmici ne mogu više da razumevam poznanike, prijatelje, familiju, koja me stalno opominje kako ovo nije vreme za demokratiju. Jer, pandemija je, nevidljivi neprijatelj napada, te nije umesno da postavljam pitanja i iznosim mišljenje. Do sada sam razumela da izolacija i zabrane, raznih vrsta, izazivaju u ljudima najgore, da je strah najmoćnije oružje i blokator, ali evo sada više ne mogu. Eto neću.

Demokratija je ozbiljno obolela. Inficirana je mnogo opasnijim virusom od ovog aktuelnog. Zaključavanje svih od 17 do 5h, i starijih od 65 na 24h, predstavlja ozbiljno kršenje Ustavom garantovanog prava. Jeste, isti predviđa da se kretanje može ograničiti, ali ne ovako i ne na ovaj način.

Od starta je sve pogrešno. Pogrešno je, jer pravila uvode, postavljaju i sprovode pogrešni. Vanredno stanje uvedeno je protivzakonito, predsednik države kao potencijalni zaraženi ne sedi u nekoj izolaciji poštujući propise, epidemiolozi i ostatak, jelte, stručnjaka od "crkoh od smeha" preko "sram vas bilo novinari" dolaze do "sve ćemo vam kazati, ali postavljate neadekvatna pitanja".

Nemoguće je očekivati da narod može da se osloni na državnike koji krše zakone, koji manipulišu situacijom, koji se vode rejtingom.

Kada mi je dete bilo malo, tek je prohodala, jedna divna pedijatrijska sestra mi je kazala kako ono gleda šta i kako radim, a ne šta govorim, i na to se ugleda. Ja sam, joj kao roditelj, kao "vlasnik zakona" u njenom svetu, uzor i ono čemu ona veruje.

Nažalost, dobar deo Srbije je tek prohodao. Nažalost, u pogrešnom trenutku, za nas koji trčimo.


Sada su na naplatu došle kupljene diplome, sada se testiraju sposobnosti stečene na raznim, na frku stvorenim, kursevima određenih ministarstava...

Svi punoletni će dobiti po 100e pomoći... "Da li vi znate koje su to pare?!". E, znam, znam, nikakve, dva računa i pakovanje mesa. A tih 100e su novci građana koji su ih prvo upumpali u budžet.

Ono što mene najviše plaši je sutra, koje će sasvim sigurno doći. Kako će naš zdravstveni sistem izdržati nove bolesti, a koje će biti posledica ovog zaključavanja u kuće? Da li će država morati bankrot da proglasi? Da li imamo dovoljno psihijatara? ...

Kako će na nas uticati sve ove stihijski, a ne planski, donete odluke?

Demokratski je pitati i dobiti odgovor. Ali, demokratija boluje. Partijska diktatura je, u naletima, samo teški udarac u pleksus, a u većini atak na zdrav razum.

Sada profitiraju jedino i isključivo oni koji nastavljaju svoj rad na crno. Po pravilu su to oni najbučniji u očuvanju lika i dela predsednika države. Oni su ti koji su najveće patriote i koji se kletvi hvataju u nedostatku argumenata. Te iste patriote ne plaćaju poreze državi koju "štite" od mene. Te iste patriote tvrde da treba da se pojačaju mere, a svi do jednog propusnice obezbedili. I nisu oni krivi, kriva je Partija koja im je objasnila da je sasvim OK ukrasti, slagati, prevariti...

Lopov uvek misli da su svi lopovi, a čovek bez stava, da isti niko nema.

A znate li da kladionice rade? Rade, doduše tiketi se uplaćuju preko menjačnica. Istini na volju, ispoštovale su se mere zaštite, te između tete koja radi u istoj i klijenta nalazi se staklo, novac ide u fiokicu i nema kontakta. Tako se možda moglo svašta drugo rešiti. Ili nije baš isplativo za većinu.

A znate li da kada dobijete novac iz inostranstva isti ne možete u stranoj valuti da podignete. Kako kažu vlasnici menjačnica, a i u bankama, država im neće "obezbediti" evre koje isplate. Da ne govorim o lošem kursu i toj vrsti krađe.

Mene ne brine ta bagra, mene brinu socijalno ugroženi, žrtve nasilja, beskućnici, zdravstveni radnici, ne oni koji su politikom stigli gde jesu i ne oni sa diplomama stečenim za jedno tromesječe. Brinu me prodavačice i poljoprivrednici, stočari i radnici na gradilištima... Plaši me budućnost u ovoj državi.

I dok sedim zaključana, na nedemokratski način odlučeno, slušam savete kako da se usavršim, kako jezik strani da naučim. Eto ne mogu, jer nisam ja od tih kojima će poslušati savet partije kada treba da se piški i kada se mleko kupuje.

Ne mogu da me uvere da se virus razbudi u 17h i onda krene da luduje. Ne mogu da me uvere da znaju šta rade, jer se svakim danom dokazuje nesposobnost i nestručnost.

I dragi moji prijatelji, familijo i poznanici, da me manete vaših saveta, jer uistinu oni i nisu vaši, samo su vam ponavljani toliko puta, da ste zaboravili, paralisani strahom, da mislite svojom glavom.

Pandemijska vlast

Još jedan dan u izolaciji/karantinu. Još jedna "opuštena" sreda. Dan posle onog, u kojem su građani Srbije dobili "motivacionu" poruku epidemiologa, a u kojoj se između ostalog kaže da nas čeka italijanski i španski scenario. Još jedan corona dan. Još jedno obraćanje stručnjaka, još jedno muljanje javnosti i demostracija pokornosti državnom vrhu. Još jedno odsutsvo stručnosti u ime politike. Još jedan dan straha.

Sreda koju ćemo kao takvu, ipak, zaboraviti.

A da je ne bih zaboravila, ma koliko to teško bilo, poslagaću neke činjenice i postaviti pitanja.

Ne mirim se sa stanjem u koje nas nije uvukao isključivo virus covid19. Trenutno se više, za svoje zdravlje, plašim "pandemijske vlasti" iliti vlastodržaca koji su virus iskoristili kako bi ispunili sve svoje nedosanjane snove i lečili komplekse.


Ovde se struka dobro poigrala sa pameću ljudi, vlast sa najtananijim osećanjima građana i na koncu svi udruženo uspeli su samo kontraefekte da izazovu. Poruka, #ostanikodkuće, sve više liči na naredbu. A svaka naredba izaziva reakciju, u ovdašnjoj populaciji, inat, te umesto da je poslušaju rade suprotno. Neću ulaziti u razloge zašto je tako...

A sve je počelo šaljivo, lepršavo, gotovo, bezbrižno...

 Tanjug, 26. 2. 2020. godine
„Ne mogu da verujem da se narod koji je preživeo sankcije, bombardovanje, svakojaka maltretiranja, uplaši najsmešnijeg virusa u istoriji čovečanstva, koji na Fejsbuku postoji", rekao je dr Branimir Nestorović.

on je u istom obraćanju javnosti, ženama dao i preporuku da slobodno mogu putovati u ITALIJU, Milano, jer su "sada popusti" i da ne brinu, jer se ne mogu zaraziti njih štite hormoni.

Šaljivdžija, vragolan takoreći. 

Sedam dana kasnije, 05.03.2020, RTS je preneo vest: državljanin Egipta zaražen koronavirusom, vratio se iz Srbije preko Francuske.

Blic, 10.03.2020
"U Srbiji četiri slučaja korona virusa. Zabranjen ulazak strancima iz 5 zemalja, a naši građani koji odatle dolaze moraju u izolaciju".

Na osnovu preduzetih mera, preseo mi plan za šoping-turu, gore predloženu.

A i samom predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, koji će od tog dana početi sa dušebrižničkom, da ne kažem patatičnom predstavom. Zluradi bi kazali i da shvatio teoreme matematičke, te je sa covidom19 napravio jednu vrstu koalicije. Ta prva polovina marta ostaće upamćena kao po uvođenju jedne vrste diktature, tiranije i sve vidljivijim šupljinana sistema. Nesposobnost, neznanje, nestručnost, bahatost, egoizam, poltronstvo, kurvaluk... (dopuni niz) su reči koje su se u punom svom značenju i praktivno pokazale.

Bez da dalje navodim broj obolelih, testiranih, preminuli, navodim ono što je ovo društvo podelilo, uteralo strah u kosti, ali i izazvalo debeli inat i revolt.

15.03.2020 - uvedeno je vanredno stanje u Srbiji. 

"Predsednik Republike danas je objavio odluku o proglašenju vanrednog stanja usled opasnosti od širenja zaraze korona virusom. Zajedno sa odlukom najavio je i određene mere koje podrazumevaju uvođenje vanrednog stanja. Ove mere podrazumevaju raspuštanje škola, vrtića, fakulteta, kao i sportskih aktivnosti. Najavljena je i kazna do 3 godine zatvora za one koji prekrše odluku o izolaciji, kao i obavezan karantin za državljane Srbije koji dolaze iz inostranstva. Detalje mera koje će biti preduzete, znaćemo tek kada bude objavljena Uredba Vlade Republike Srbije koja propisuje navedene mere" - (www.otvorenavratapravosudja.rs)

Kao i stručnjak Vučić, epidemiolog Predrag Kon imao je raznolike izjave. Kao poznavalac situacije, afkors. U nastavku slika njegovih preporuka, a obavezno je da pogledate izvore. Jako je važno glasilo koje je ovo objavilo, jer su to režimski činovnici.

E onda su usledile zabrane svakojake, najpre kretanja od 20 sati do 5 ujutru, rad škola i ostalih obrazovnih institucija. Počelo se za zatvaranjem malih preduzeća. Početak policijskog časa je sa 20h, pomeren na 17h. Zanimljivo je što je u tom opštem zatezanju kretanja poslednje uvedena zabrana rada kafića i tržnih centara, jer jelte narod mora da troši pare. I dok su se nadležni gađali opravdanjima, zašto šoping centri treba da rade, epidemiolozi njaču na one koji su izašli u park.

U potpuno nespremnoj situaciji, premijerka tvrdi da je broj respiratora državna tajna, da bi predsednik svega par sati načinio, u najmanju ruku, prekršaj i izneo javnosti cifru neophodnih uređaja.

Predsednik države, kao što rekoh od početka ove histerije, urla na građane, optužujući ih za propuste, nespremnost i neznanje. Odgovornost prebacuje na birače, dok volonteri njegove stranke i dalje skupljaju kapilarne glasove, za izbore koji su trebali da se održe. Penzionerima se dostavljaju paketi sramotne sadržine, ALI jedino ako potpišu da su isti primili sa sve brojem lične karte. Nije da mu treba postotak za prelaz cenzusa.

Vučić iznosi set mera. Preti pooštravanjem slobode kretanja. Pa na pitanje kako će narod odlaziti u prodavnice, urla kako neće niko ništa kupovati. On i dalje moli penzionere da sede u kućama, kumi ih i objašnjava kako to iz ljubavi prema njima radi. Međutim, mislim se ja, šta ga briga, u ovoj državi i mrtvi glasaju.

Istovremeno se pozivaju medicinski radnici, koji su državu napustili, da se vrate, a optužuje gastose da su, prema njegovim rečima, odgovorni za porast obolelih od korone.

Otvaraju se "sabirni centri" tkz. privremene bolnice za smeštaj novozaraženih sa lakših tegobama. Svaki dan se iznose podaci o obolelim i mrtvim. Da li su tačni, vreme će pokazati.

Sada se već nadrkano svi ponašaju. Vlast preti tim kolektivnim smeštajem. Ne, ne mislim da je to za opšte dobro. Jer, ako radiš u cilju sprečavanja zaraze, onda bar jastuke opereš. Mobilišu se rezervisti kako bi radili u tim objektima. Evo prilike da ministar vojni demonstrira kakav je strateg. Ok, možete da se nasmejete.

Svaki punoletni građanin dobiće po 100 evrića, čim ova situacija prođe. Važi, eno Mlađan Dinkić umire od smeha. On je, jelte, 1000 obećavao. Ne pominje Vučić, da umesto tih famoznih 100e, recimo, otpiše račune građanima za struju, informatiku, grejanje, telefon...

Penzioneri kojima je zabranjeno da izađu na ulicu dobili su priliku da nedeljom od 4 do 7 ujutru idu u pazar. I onda se skupe tako prijatelji sa šaha u parku ispred nekog marketa, na 2 metra razdaljine, i čekaju svoju veknu leba i mleka, a eto i prilike da vide živog čoveka koji se kreće, a da nisu oni sa malih ekrana.

Tu se nameće pitanje stvaranja kolektivnog imuniteta iliti imuniteta krda. Mi ovde samo mentalitet krda imamo. Slepo se vođa prati, a lepo kažu stočari, kada se ovce razbole zove se veterinar, a ne čoban.

"Zloslutna pandemija virusa korona, koja je čini se kolonizovala celu planetu, nije uspela da uplaši vlade pojedinih država. U ovim zemljama oživeo je fenomen “kolektivni imunitet” (poznatiji kao imunitet krda). Ova mera podrazumeva situaciju u kojoj je na zarazu imuno dovoljno ljudi u populaciji jedne države, da ona tako prestane da se širi.

Oni koji podržavaju ovu metodu, tvrde da za kolektivni imunitet nije važno da li je imunitet nastao kao posledica vakcinacije ili zbog antitela ljudi koji su bolest preboleli. Važno je da su imuni. Što se infekcija novim virusom korona bude više širila, kažu, više će se ljudi oporavljati i biti imuno na buduću zarazu.

“Kada otprilike 70 odsto ljudi u populaciji stekne imunitet, izgledi za novu zarazu postaju sve manji jer je većina na virus već otporna. To nazivamo kolektivnim imunitetom”, smatra Martin Hiberd, infektolog s Londonske škole za higijenu i tropsku medicinu" (nova.rs, 29.03.2020).

I opet mislim se da je samo čoban hteo da se podvrgne tom stvaranju imuniteta.

Kinezi nam DONIRALI opremu, između ostalog i medicinske maske. Kasnije će se te maske naći u apotekama i PRODAVATI i to minimum pet puta skuplje nego što su koštale pre pandemije. Kinezi došli u Srbiju da pomognu lekarima. Predsednik države ih dočekuje na aerodromu bez zaštitne opreme, još sve cupka sav ozaren, nepridržavajući se propisanih 2 metra udaljenosti.

                                                                    (objektiv.rs)

Transfer blama koji sam doživela kada sam ovo videla se ne može opisati. Dok se dernjeka na naciju, kao razočarani roditelj na pijane tinejdžere, sam ne poštuje izrečene mere. Još i tvrdi kako ni on ni njegova deca neće nositi maske, ali će ići u kupovinu namirnica penzionerima.

Takođe, predsednik Srbije nije bio u karantinu, iako je bio u zvaničnoj poseti Mađarskoj u vreme vanrednog stanja. Okej...

Vikanje, nadrndavanje i demonstrativni odlasci, počinje da bivaju manir stručnjaka iz Kriznog štaba. Lekari koji su se do skoro staloženim tonom obraćali novinarima, sada postaju ON.

31.03.2020.
"Direktor Infektivne klinike u Beogradu dr Goran Sevanović rekao je da je ovo najgori dan za Srbiju od početka epidemije koronavirusa i da je on rezultat nepoštovanja mera i preporuka koje su davali.

“Ako nastavimo ovako bliži nam se scenario Italije i Španije. Olako smo shvatili opasnost”, istakao je Stevanović i dodao da ako se ovako nastavi ne postoji zdravstveni sistem koji će moći da kompenzuje toliki broj obolelih.

Dr Stevanović je obraćanje medijima završio rečima da mora da ide i da pomogne svojim kolegama koji su svakog dana pod maskama i skafanderima, dok epidemiolozi moraju da pokušaju da nađu kontakte svih novozaraženih"(nedeljnik.rs).

Svega šest dana ranije, 25.03. 2020. prilikom obilaska još jednog prihvatnog centra, na pitanje novinara kako komentariše predlog SzS da se penzionerima omogući da u periodu od 18 do 19 časova mogu da šetaju ulicama, Vučić je rekao:

- Molim penzionere dan ne izlaze nigde i da ne slušaju ničije predloge. Neću nijednu reč da kažem, ali ako dragi penzioneri poslušate te predloge neće nam biti dovoljni kompletno Lešće, Novo groblje, Centralno i Bežanijsko groblje, biće malo groblja da primi sve nas, ako se takvi savetu budu slušali - poručio je Vučić. (informer.rs).

Vučić preti/motiviše/kumi/moli.

Epidemiolozi menjaju svoje ponašanje.

U Srbiji je strah. Strah od nesposobne vlasti koja nije dorasla zadatku. Struka je, opet, manje važna. Ne znamo koliki je stvaran broj zaraženih, obolelih, koliko je među njima zdravstvenih radnika... Ali znamo da kučići ne mogu u večernje piškenje. Znamo i da je čovek čoveku vuk. Preti nam se, kao da nam virus nije dovoljno strašan. Oni, lekari, se bore, za nešto ili učestvuju u nečijem izmišljenom ratu. I dalje nam se poručuje #ostani kodkuće i dalje smo zatvoreni, pojedini prikovani za televizore. I dalje nam se serviraju spremljeni sinopsisi. I još je veća panika, jer to nekome jako odgovara.

Švedska vlada veruje svom narodu. Ovdašnji narod više ne veruje ni sam sebi.

Neznanje ima najviše izgovora

Pokrajinski ministar zdravlja je ovih dana u svom obraćanju, a u sklopu iznošenja uvedenih mera u borbi protiv virusa covid19, između ostalog rekao i  "daće bog"... Gospođa, koja svakodnevno izveštava javnost o novim obolelim, izlečenim, preminulim, u Vladi Srbije, nosila je ogroman, rekla bih srebrni, krst na jednoj od press konferencija, a danas je i urednik jednog informativnog portala izjavio "bogu hvala" u direktnom uključenju u jednom od prepodnevnih programa.

I sve to ne bi bilo meni zanimljivo da prvo dvoje, pobrojanih, nisu lekari. A ovaj novinar je "čovek od pera" i zaštitar slobode i prava, Ustavom garantovanih kategorija, bar bi tako trebalo da bude. Ni on mi ne bi bio interesantan, da ne radi u tkz. objektivnom glasilu.

Svo troje su povredili moja osećanja, kao građanke ove države, koja se izjašnjava kao ateista. 

Mediji sa nacionalnom frekvencijom, ali i oni koji se deklarišu kao demokratski i objektivni, sebi ovakve propuste ne bi smeli da dozvole. Takođe, to ne bi smeli da rade ni fakultetski obrazovani kadar, kojem bi znanje i nauka trebalo da budu ispred intimnih uverenja.

Neću se baviti ličnim verovanjima, jer to je stvar pojedinca. Svako ima prava da veruje u šta hoće, Zubić vilu, jednoroge, vanzemaljce ili boga. Ono što nema prava je da u zvanične izjave, o problemu u kojem jesmo, uvodi intimne zahvalnosti, očekivanja ili pak obeležja, koja naukom nisu potvrđena.

Od boga izlečenje ili ne, mogu, vernici očekivati, a mi ostali od struke i nauke.

Analogno tome, meni se otvorilo pitanje: zašto ljudi završavaju silne fakultete, godine utroše na specijalizacije i živote u pronalascima lekova, ako će na kraju rešenje imati onaj kojeg videla nisam. Zar onda nije jeftinije, za sve - porodice, državu, zdravstvene centre, da prestanu sa finansiranjem nauke i pojedinaca, već sve da pošalju u specijalizovane škole u kojima se religija uči, pa se sutra svi pored kreveta pacijenata lepo mole za ozdravljenje. Jer ovako mu dođe, da su ti, pojedini, sluge nevidljivom šefu, od čije volje zavisi ko će i koliko poživeti. Šta se onda ljudi trpaju u priču, otvaraju laboratorije, igraju epruvetama...

Meni je sve to ozbiljna zajebancija i silovanje zdrave pameti.

Neki lik tamo iza sedam gora, preko sedam mora i sedam oblaka, u zavisnosti od raspoloženja, odlučuje ko će da preživi neko sranje. Za to vreme, neke čikice i tetice u belim mantilima, koji su se zarekli da će brinuti i čuvati živote pripadnika svoje vrste, ustvari samo trčkaju tamo amo bez ikakve odgovornosti i funkcije. Njihovo je da vlaže sasušena usta čoveku čiji život isisava neko tamo, bar meni, vrlo nevidljiv.

Ne verujem ja u Deda Mraza, ali ako moram da biram izabraću jednoroge. Za njih se ne vezuju bes, greh, ljutnja, strašni sud....

No, ne mogu da prihvatim da je nešto "božija volja", ako nam se obrate učeni objašnjavajući šta treba ili ne treba da činimo, a mi poslušamo ili ne. Onda mu to dođe kao naša volja. Mi lično biramo kako ćemo ponašati, šta ćemo reći ili uraditi. Da li su onda ti ljudi pojedini, ustvari bogovi, da li se njima zahvaljujemo i u njihovu čast metalna obeležja nosimo, jer su nas upozorili, obavestili ili pak informisali?

Ne mogu da prihvatim i da akademski građani ove zemlje sebi dozvole izjave kojima spiraju ličnu i stručnu odgovornost, istu prebacujući na onog kojeg literatura zabeležila nije.

Lekari u svom životu pročitaju na tone ispisanih hartija, studija, naučnih radova, tačno znaju u kojem dobu čovek ima 206, a kada 350 kostiju, dok ovi iz specijalnih škola veruju u ono što kriju korice samo jedne knjige.

Nije li to malo, hm, čudno, najblaže rečeno?

Opet, ako i nije, a zašto se bolesni turaju po bolnicama, zašto se ne slažu u porte bogomolja, pa se onda ovi specijalci molitvama pobrinu da isti budu izlečeni? Videh neki dan objašnjenje i da lapanje iz iste kašike, ako je nekakav sveti obred, u ovom slučaju, pričest, nije opasan po zdravlje ljudi, kažu poznavaoci one jedne gore pomenute knjige.

Nasuprot njima, poznavaoci virusa, bakterija, mikroba... kažu da jeste.

I dok se učen svet boji i zahvaljuje onome, koji je samo izgovor za ljudsku glupost, nestručnost i neznanje, ja ću jednoroge da zamolim da isprde jedno tri duge, kako bi u svom ovom sranju videla nešto lepo.

Podsetiću vas da je vlast u Bugarskoj, državi sa vrlo bogojažljivim narodom, još 2009. počela sa primenom propisa koji nalaže da vernici moraju da izdvoje jedan posto godišnjeg prihoda za finansiranje verskih zajednica. Ovim "porezom na veru", kako javlja Verska informativna agencija VIA, zamenjuje se dotadašnje izdržavanje verskih zajednica iz državnog budžeta. Oni koji se deklarišu kao ateisti, ne moraju da plaćaju ovaj doprinos, oni plaćaju porez kojim se pomaže Bugarska akademija nauka, kao i univerziteti na kojima se ne izučava teologija. (Večernje novosti, 05.04.2009).

Verujte u šta hoćete, samo me nemojte vređati i maltretirati.

Ako ste lekari lečite stečenim znanjem i strukom, manite se nevidljivih sila. Ako ste novinar pišite ono što vidite, prenosite ono što čujete, proverite kazano, ne interesuju mene vaše dvojbe u lobanjama i lična uverenja, to ostavite za vaše ukućane.